Tajni život mojih prijatelja
Na rođakinoj livadi bio je neko ko se stalno pretvarao: pogledam ga sleva – vidim svog deda Bega, pogledam zdesna – vidim crnogorskog revolucionara, španskog borca, Veljka Vlahovića, pogledam ga anfas – preda mnom je predsednik Sovjetskog Saveza, Leonid Brežnjev.
Čovek je bio ogroman sa debelim, dobroćudnim, medveđim licem i jakim veđama. Na sebi je imao neki halat-bademantil. Ljudi su prilazili i klanjali mu se, a zatim ga ljubili u levo koleno. Narod je bio mongolske rase. Na kraju je prišlo jedno jagnje i poljubilo čoveka u koleno kao i sav ostali svet. Predsednik se savi, pade na kolena i zauze borbeni stav sudaranja glavom o glavu s jagnjetom. Odjednom jagnje poče da se izmiče natraške, a potom jurnu napred i uz strahovit tresak obori predsednika na leđa.
– Sad ćemo da te koljemo, dosad si ti jeo nas, a sad ćemo mi tebe – reče jagnje na nekom čudnom jagnjećem jeziku.