Tajni život mojih prijatelja
Pitao me prijatelj nešto o nekoj bolesti. Obećao sam mu da ću odgovoriti čim pročitam o njoj u lekarskom priručniku. Ali, priručnika nigde. Ušao sam u Narodnu biblioteku. Rekli su mi da je sada novi upravnik Čeda Mirković. Uputio sam se prema odeljenju s knjigama. U ogromnim rafovima i metalnim gondolama, umesto knjiga bile su poslagane cigle. Sve same cigle. Sabrane cigle. Izabrane cigle. Odabrane cigle. Cigle u platnu, u koži. Filozofske cigle. Lepe cigle. Političke cigle. Sa riknama i cigle bez ikakvih natpisa. Uhvatila me neopisiva mučnina i bes. Pa na šta ovo liči? Kome je ovo palo na pamet? Šta je to uradio novi upravnik?
Brzo sam utrčao u kancelariju da protestujem. Upravnik je stajao pored stola, s desnom rukom duboko u džepu od pantalona, češući butine. Pitao sam ga šta je to uradio s knjigama. On me gledao čedno, skoro pospano, praveći se da ne razume moje pitanje.