Tajni život mojih prijatelja
Nalazim se u zavičaju, pored rečice Crnje, iznad mosta. Na tom mestu podignuta je ustava na koju je pristao jedan veliki brod. Nizvodno od broda nalazi se prevodnica na koju su sletele mnogobrojne ptice selice, među kojima prepoznajem guske, patke i liske. Mene to zanima i kao prirodna retkost i kao mesto za upoznavanje džinovskih gusaka, pa se sve više približavam kanalu. Krećem se levom obalom, uzvodno, da sve to bolje osmotrim. Odjednom primećujem neku čudnu zelenu biljku na samoj obali. Izgledala je kao da je napravljena od metalnih cevi, ličila je na skulpturu ptice. Kada sam bio blizu nje, začuh šaljiv i udvarački poziv: – Flamingo! Flamingo!
Iznenadih se ovom glasu-pozivu i počeh da se osvrćem da vidim ko to govori i brzo shvatih da to priča neobična zelena biljka, a reč flamingo bila je na ironičan način upućena meni i odnosila se na moja izražena kolena na tankim pikljavim flamingo-nogama. Produžio sam uzvodno i primetio na jezercetu guske koje su uzletale, sletale, a umesto plovnih kožica na nogama imale su ogromne plastične daske, pomoću kojih su neverovatno brzo plivale. Daske su bile nalik na krplje za sneg. Jednim jedinim odrazom guske su se otiskivale celih 20-30 metara napred, glatko klizeći po vodi, poput klizača na ledu. Isto tako lako su uzletale sa površine vode.