Tajni život mojih prijatelja
Išao sam noću neosvetljenim sokacima prema dedinoj kući. Usput, u Kovačkoj mahali, iz nekakvog potoka pojavi se privid – čovek obučen u prugastu pidžamu. Ne znam šta mi je govorio, ali jako sam se uplašio. Nastavio sam put trčeći. Privid se ponovo pojavi. Sada je bila žena. I ona mi je nešto nerazgovetno pričala. Sve vreme sam izgovarao neke dove. Možda ih je to sprečavalo da me napadnu.
Kada sam došao kod dede, vrata su mi otvorili on i moj mladi ujak. Uplašen, ispričah im šta sam doživeo. Ujak mi kaza da se to njemu redovno noću događa i da on tada pomene Svetog Antonija, Avrama i još neke druge ličnosti, i prividi brzo odu.
– Ne znam da li su te ličnosti, koje pominjem, hrišćanski sveci ili se tako zovu neki naši zemljaci, ljudi iz Bašče, Grižice, Bijele Crkve, Bogaja… saopšti mi ujak.