Tajni život mojih prijatelja
Nalazim se na Sajmu knjiga i tražim štand Univerzitetske riječi iz Nikšića sa mojom novom zbirkom pesama. Na gondolama su razbacane razne knjige. Primećujem svoju zbirku sa neverovatno glupim crvenim omotom.
– A tu je – kažem skoro nezainteresovano, nezadovoljan izgledom korica.
Moj prijatelj uzima jedan primerak i seda za sto u Klubu književnika, praveći mesto za tanjir sa velikim šumskim šampinjonom, koje će mu doneti kelner Buda.
– Pa ti kaza da ne voliš gljive – opomenuh ga.
– Volim one za koje sam siguran da su jestive i to garnirane tvojim pesmama – reče i nasmeja se.