Tajni život mojih prijatelja
Neka lepa devojka projuri pored mene. Na sebi ima crni, kožni, trofrtaljni mantil. Vidim s leđa da je kratko podšišana i da joj se primećuje goli vrat. Čudim se kako mi se ne javi s obzirom da se poznajemo. Nije me ni primetila. I odjednom počinjem da izgovaram stihove Majakovskog: Staračkim kičmama, smeju se i ržu kandelabri.
I nastavljam sa nekim svojim stihovima:
I odlazi u pustu, decembarsku noć.
Decembarsku noć,
Ne osvrnuvši se
Ni jednom na mene,
U pustu decembarsku noć.
Staračkim kičmama, smeju se i ržu kandelabri.