ilustracija: I. Hadžić, 2017

Hadžić: Gde je vozač

Tajni život mojih prijatelja

U gradskom sam autobusu sa još 5-6 putnika. Autobus vozi Čudić. No on u toku vožnje primećuje da je pregorela neka sijalica na levoj unutrašnjoj strani autobusa, sa iste strane na kojoj je i volan, i ustaje sa svog mesta, upućujući se prema nekakvom ormariću odakle vadi novu sijalicu da zameni pregorelu.

– Geki, pazi šta radiš, ne napuštaj volan!, vičem panično.

– Ne, ne boj se, čim primetim neku opasnost ja ću se baciti na volan, kaže sasvim mirno.

U ovu vozačevu tvrdnju nema poverenja jedan postariji putnik i prilazi do kondukterskog sedišta uz šoferšajbnu i seda. Tada primećujem da su na patosu dve pedale, duple komande, ali ne postoji dupli volan. Čudić prilazi do svog šoferskog mesta, a ovaj čovek sa olakšanjem kaže:

– Ja pojma nemam sa vožnjom, ali morao sam za svaki slučaj da sednem ovde.

Prodavac magle, 2017

Ibrahim Hadžić

Ibrahim Hadžić
Hadžić: Kum Milisav
Hadžić: Maloletnica
Hadžić: Jagnjeći jezik
Hadžić: Danilo Kiš
Hadžić: Kazna
Hadžić: Flamingo
Hadžić: Redakcija
Hadžić: Povrtlar
Hadžić: Citat, Majakovski
Hadžić: Eto ti tvoje lepe
Hadžić: Panika
Hadžić: Cigarete
Hadžić: Pesma kao pristupnica
Hadžić: Peta dimenzija
Hadžić: Prijateljica
Hadžić: Tanjiri ili pečurke
Hadžić: Tuđe oči
Hadžić: Pisma moga dede
Hadžić: Vođenje dnevnika