Tajni život mojih prijatelja
U gradskom sam autobusu sa još 5-6 putnika. Autobus vozi Čudić. No on u toku vožnje primećuje da je pregorela neka sijalica na levoj unutrašnjoj strani autobusa, sa iste strane na kojoj je i volan, i ustaje sa svog mesta, upućujući se prema nekakvom ormariću odakle vadi novu sijalicu da zameni pregorelu.
– Geki, pazi šta radiš, ne napuštaj volan!, vičem panično.
– Ne, ne boj se, čim primetim neku opasnost ja ću se baciti na volan, kaže sasvim mirno.
U ovu vozačevu tvrdnju nema poverenja jedan postariji putnik i prilazi do kondukterskog sedišta uz šoferšajbnu i seda. Tada primećujem da su na patosu dve pedale, duple komande, ali ne postoji dupli volan. Čudić prilazi do svog šoferskog mesta, a ovaj čovek sa olakšanjem kaže:
– Ja pojma nemam sa vožnjom, ali morao sam za svaki slučaj da sednem ovde.