Tajni život mojih prijatelja
Majka mi na kalajisanom bakarnom poslužavniku donosi hrpu papira koje su nam dostavili neki rođaci, Albanci, a tiču se potrage mog oca za svojim ocem, koji je bio u zarobljeništvu u Albaniji, odmah posle Prvog svetskog rata, u nekom mestu koje se zove Monte Vićino.
Ja gledam u te papire-pisma koja je pisao moj deda Rašit. Jako mi je sve to dirljivo, pa plačem. Pisma počinju sa “Dragi mnogouželjeni moji”, sa navedenim datumom i satom pisanja. Ja sam svestan da je moj deda u zarobljeništvu završio svoj život, kao što sam svestan i uzaludne potrage mog oca za njim. A, eto, nismo ni znali da se on dopisivao sa nekim rođacima Albancima, koji nam, tek sada, kada je i moj otac mrtav, predaju ta dragocena pisma.
Pisma su pisana ćirilicom, lepim okruglim slovima, sličnim rukopisu mog oca.