Tajni život mojih prijatelja
Putujem kolima s Filipom Davidom. On je vozač. Sedim na prednjem sedištu. Filip je jako unet u vožnju, skoro da je legao grudima na volan, no on, malo-malo pa skrene s asfaltiranog puta u neku livadu, ili se uputi prema nekoj urvini.
– Gde ćeš, Fićo?! – vičem. – Zar ne vidiš da ovo nije put već livada?
– Dobro, dobro – i naglo se vraća na kolovoz.
– Fićo! – vičem ponovo u strahu. – Preturićemo se, zar ne vidiš da je dole kanjon? A on kao da se nije ništa dogodilo, okreće volan i kaže ležerno:
– Dobro, dobro – i kola vraća na put.