Tajni život mojih prijatelja
Doznao sam da je umrla pesnikinja Desanka. Nije mi bilo jasno kada se to dogodilo i kako, ali sam znao da je bilo naprasno i da je umrla kao mlada. Potišten vešću išao sam sa Čudićem prema Domu omladine. Iza nas je bio Milišić. Iz Orfeja izađe Bata Petrović koji odmah otpoče s Milišićem da komentariše Desankinu smrt. Čuo sam iz njihove priče da je pesnikinja, dan pre smrti, bila sudija na nekoj lokalnoj utakmici. Milišić je pretpostavljao da je umrla od uzbuđenja, jer se konačno ostvario njen životni san – da bude fudbalski sudija, dok je Bata pretpostavljao da je umrla od napora, jer je sve vreme trčala po terenu u želji da se predstavi kao sudija koji sve vidi.
Na rastanku Milišić i Bata pozdraviše se na košarkaški način, lupnuvši jedan drugog dlanom o dlan. Milišić reče:
– Ćao, slobodni strelac.
Čudić je bio dirnut pesnikinjinom smrću i pri ulasku u WC tresnu pesnicom u vrata i reče: – J. ti život!