Priča o smislu i logici u upravljanju srbijanskim državnim poslovima nije nova; tačna je i poslednje vreme sve više oslonjena na primitivnu zamenu teza, pomešanu sa jezivim anticivilizacijskim iživljavanjima nad slabijima – u državi autokrate i okolini kojoj se preti. Temelji se na svirepom hegemonizmu, zapalom u inerciju zla koju prenosi na dolazeće generacije, lažući o vlastitom kontinuitetu poštovanja neprijatelja zapravo o okrutnom masovnom ubijanju.
Tako i jedino tako može se objasniti navodno hrabri obračun sa neprijateljem, koji će u istoriji ostati jedino kao istina o svireposti Vojske Republike Srpske nad hiljadama civila, u beskrupulozno masovno ubijanje iza kojeg je, logistički i saveznički, stajala država Srbija sa svim svojim raspoloživim kapacitetima. Tako je bilo tokom agresije Srbije na Bosnu i Hercegovinu, tako je danas u kreiranju tobožnje ratne humanosti.
Pojednostavljeno, Srbija je proizvela i poklonila komšijskoj bandi sve što je imala, ne bi li sestrinska formacija, ojačana starim kadrom iz Beograda, osmislila i realizovala genocid. A danas, uz pomoć medija i kvazihistoričara masovna ubistva pretvara u herojstvo i odbrambene bitke.
Slučaj dve studentkinje sarajevskog univerziteta koje su svemu dodale nesputano i poželjno državotvorno iživljavanje, osnaženo mržnjom zapuštenih adolescentkinja, o godišnjici Srebreničkog genocida, primer je vaspitanja za mržnju. U kakvom učestvuje Srbija, dosledno realizujući genocidne namere i snove nacionalista koji će u budućnosti sanjati velikodržavne i osvajačke snove novih i starih kartografa i ubica.
Mirnodopsko ubijanje i mržnja
Ima smisla, opet vučićevska logika i smisao, ne treba to potcenjivati; Srbi dobijaju i kad gube a njihove raspojasane bande mogle su da nanesu i veću štetu nevinim žrtvama. Moglo je da bude, kao i u ratnom pokliču, napisanom krajem prošle nedelje: “Nek’ smo vas pobili!” Presudu koja znači da ćemo vas ubijati kad god nam se pruži prilika, a ako i ne uspemo dovoljno, da ćemo živeti za mnogo malih raspleta nakon kojih vas ima manje, ili ima manje vaših nogu, ruku, očiju.
Vest, dakle, koja je obeležila vikend u regionu ima filigransku mekoću neotesanog i tragično primitivnog zaključivanja i gvozdenu rešenost Aleksandra Vučića – da pokaže luzersko – plači… (nešto) pristup stvarima diplomatskim, onu kakva ne prerasta drugi osnovne, dok još iz osvete drugovi jedni drugima bacaju knjige u blato i dobijaju istinski vaspitne batine.
A izgleda da će batina biti.
Srpski dilerski svet
Sve je savršeno logično: Sjedinjene Američke Države proglašavaju Aleksandra Vulina kužnim, saopštavaju nam ono što godinama znamo, da se, za račun Familije, bavi švercom različitih vrsta droge, prodaje oružje sa iskusnim dilerom Stivom Tešićem, ne propušta priliku da se ogrebe o budžet, ma koliko sitna bila korist.
Sa ideološke, pak, strane bilo je i ostalo neobično važno to što Vulin vređa Hrvate i Albance, preti i primitivno se ophodi prema njima, učestvuje u konstruisanju vučićevskog “srpskog sveta”, komesarske zamisli realizovanja primitivne hegemonije koja, sudeći po ciljevima i neskrivenim osvajačkim namerama, podseća na Jugoslovensku vojsku u otadžbini (četnici).
Utoliko je ključno pitanje koje se nameće nakon što su SAD ponižavajuće ekskomunicirale srbijanskog šefa obaveštajne službe to šta su dosad čekale, odnosno koliko košta Vučićeva nagodba sa njima. Zarad čega mu je dozvoljeno da se iživljava prema ostalim narodima u regionu i zašto to moćna Amerika dozvoljava. Kad svi odavno belodano vidimo šta radi.
Svako može da traga za odgovorom, Amerikanci imaju diplomatski, to da je Vulin upleten u “transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkoticima i zloupotrebu javne funkcije”.
Opet logika – Vulin je održavao obostrano koristan odnos sa ranije sankcionisanim srpskim trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem kome je pomagao da transportuje oružje preko granica Srbije. “On (Vulin) je koristio svoje javne pozicije da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamerne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana, obezbeđujući Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu”, navode diplomate SAD.
Podsekretar ministarstva Brajan E. Nelson rekao je, pak, da se SAD “neće suzdržavati da cilja aktere koji zloupotrebljavaju svoje položaje za ličnu korist, istovremeno podrivajući demokratsku vlasti na Zapadnom Balkanu”.
Besplatno školovanje za mržnju
Sva imovina i interesi u imovini Vulina koja se nalazi u SAD ili u posedu ili kontroli američkih osoba su blokirani i moraju biti prijavljeni OFAC-u. Zabrane obuhvataju davanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga u korist Vulinu, ili primanje bilo kakvog doprinosa ili pružanje sredstava, dobara ili usluga od njega, kažu iz SAD.
U redu, ovde je trebalo konstatovati glavnu vest: Aleksandar Vulin iz memle bunkera Leke Rankovića naređuje da se Valentina Vujičić i Slađana Todić, studentkinje Fakulteta kriminalistike, kriminologije i bezbednosnih studija Univerziteta u Sarajevu koje su, eto, u zanosu patriotizma, pružile podršku komandantu srpskih genocidnih formacija ratnom zločincu Ratku Mladiću i negiranju genocida u Srebrenici održale su konferenciju za medije i saopštile da će školovanje nastaviti u Beogradu.
Znači, favorizovanje mržnje (studentkinje i studenti iz Srbije nisu nagrađeni stipendijama – možda će jednom svi da studiraju besplatno, zavisno od iskazane ljubavi prema ratnim zločincima).
Mrzi i uči
Malo diskriminacije i pomoć iz komšiluka: Generalni direktor firme “Sarajevo-gas” iz Istočnog Sarajeva Nedeljko Elek rekao je da će, na poziv direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Srbije Aleksandra Vulina, Slađana i Valentina studiranje nastaviti na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu.
“Slađana i Valentina biće stipendiste države Srbije i biće im obezbijeđen smještaj u studentskom domu, dok će ostatak finansijskih troškova studija snositi preduzeće Sarajevo-gas”, rekao je Elek.
U međuvremenu, Tužilaštvo BiH zatražilo je od Ministarstva unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo materijal u vezi sa slučajem studentkinja. Postavlja se pitanje zašto odmah ne dođu u Srbiju, kad ih, kažu informacije iz glavnog grada BiH tamo vređaju, kazao bi šef države, što se ne smeste u “sigurnu kuću” za ratne zločince i zlikovkinje (eno Biljane Plavšić u Katanićevoj, par stotina metara od vračarske bogomolje).
Iz kantonalnog MUP-a saopštili su da se Tužilaštvo BiH izjasnilo da se ovaj slučaj kvalifikuje kao krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti.
Veličanje ratnih zločina je prema Krivičnom zakonu BiH krivično delo, a u Srbiji bi mogla da se postave i pitanja kako to i na osnovu čega Vulin nekoga upisuje na fakultet – o trošku državnog budžeta – kako je saopšteno, ali je prećutano to o kakvoj je diskriminaciji je reč. Kada koljačica u najavi ima državnu stipendiju. A ostali akademci je nemaju, bez obzira na to koliko mrze.
Pa, sad, kažite da logike nema, da rezimiramo: jedan od najvažnijih funkcionera srbijanske vladajuće partije i prvi bezbednjak države prodaje drogu i oružje; posle više godina SAD kažu da sa tim kriminalcem ne žele da imaju veze, podsećajući nas na kosovske bandite Veselinoviće i ostale razbojnike iz vrha Srpske napredne stranke. Onda Vučić, busajući se u grudi i preteći Amerikancima, naredi hapšenje srpskog državljanina Petra Nikitina, antiratnog aktivistu i Nikitina ščepaju na beogradskom aerodromu. Nelogično?
Idemo dalje, kad je Vulin – sumnja li neko da je on naredio hapšenje – pušten nakon 40 sati aerodromskog pansiona, pojavile su se studentkinje malo predozirane mržnjom. I – dobile državnu stipendiju Srbije.
Opet samo naizgled nelogično, jer, mogu Ameri da zabranama vređaju Vulina, ali, mi možemo da hvaljenjem doslednog antiamerikanca i likvidatora hiljada civila, pokažemo šta o tome mislimo. Pogotovu kada je taj likvidator Ratko Mladić, surovi ubica civila, pritom okrenut Rusima i dosledni neprijatelj Amerikanaca.
I Dodik zastupa koljačice
I u Sarajevu je došlo do ozbiljne pobune i studentkinje koljačice (one studiraju na državnom fakultetu BiH) dobile su podršku šefa države Milorada Dodika. “Svjedoci smo ovih dana orgijanja ratnim muslimanskim zastavama s kojim su došli u Republiku Srpsku, čije institucije su uradile sve da te provokacije prođu bez incidenata”, izustio je Dodik.
On je istakao da se u isto vreme u Sarajevu pokazuje javna netrpeljivost prema dve devojke koje su izrazile svoj stav, što pokazuje da taj grad nije multietičan, već se samo tako lažno prikazuje.
U međuvremenu, niste primetili da je sa zida na Vračaru nestao lik Ratka Mladića. Treba ojačati sastav koljačica, organizovati ih, pokazati još malo mržnje.