foto: Dženat Dreković/NOMAD

Tončić: Srbija i Europrajd

Popovi protiv gejeva

Mesec dana ostalo je do Europrajda (EuroPride 22), podižu se tenzije, naizgled je sve u skladu sa grafitom ispisanim u centru Beograda: “Belim gradom krv će liti / Gej parade neće biti” koji je nagovestio sezonu lova na ljude drugačije seksualne orijentacije. Počelo je navodno demokratskim i legalnim, iznošenjem stavova, zapravo očiglednom mrziteljskom diskriminacijom prema LGBT+ zajednici, evropskim vrednostima i žigosanjem organizatora i potencijalnih učesnika Europrajda, najznačajnije ovogodišnje evropske manifestacije koja se održava u Beogradu.

Ovogodišnji Europrajd obeležiće šetnje učesnika i gostiju, veliki koncerti 16. i 17. septembra; organizatori u glavnom gradu Srbije očekuju oko 150 zvaničnika iz evropskih institucija i regiona, te više od 20 hiljada gostiju. Od 12. do 18. septembra održaće se niz tribina i umetničkih programa. Beograd je 2019. izabran za domaćina centralne evropske LGBT+ manifestacije, u konkurenciji Barselone, Lisabona i Dablina.

S neskrivenom netrpeljivošću gradonačelnik Aleksandar Šapić kazao je da neće podići zastavu duginih boja i proglasiti manifestaciju otvorenom, a potom su se isijavanjem mržnje oglasili ekstremni desničari – u Srbiji je to pleonazam – koji su dali na volju vlastitoj iščašenoj kreativnosti. Kada je već ponestajalo municije i kada su poslanici, profašistički orijentisani stranački prvaci i zapušteni adolescenti posustajali, neki crkveni velikodostojnici uzeli su stvar u svoje ruke, stvarajući litijašku atmosferu, nalik na crnogorske militantne procesije.

Ne sluti na dobro, a da li će biti razbijenih glava i, možda, težih incidenata pita se samo Aleksandar Vučić. Kako je nagovestio režimski konsiljere Vladimir Đukanović, advokat i član Predsedništava Srpske napredne stranke, organizatori Europrajda treba da otkažu tu manifestaciju, jer – evo i ekskluzive – “imamo ozbiljnu situaciju na Kosovu”. “Ako već ova gospoda iz Europrajda neće to da otkažu zamolio bih državu da razmisli da li ona to da otkaže, jer besmisleno je da se ovde pravi takva tenzija oko periferne, idiotske teme. Molim organizatore da odustanu od tog skupa. ‘Ajde da se ne lažemo, 90 odsto ljudi i više je protiv i nemojte da pravimo nešto što zaista nema nikakvu podršku i neće nikad imati nikakvu u ovom društvu“, izustio je Đukanović.

Strogo kontrolisane bitange

Naravno, opleo je i desnu konkurenciju, Dveri i Zavetnike, koji, zalažući se za zabranu, žele da uberu političke poene. Nije valjda.

Prava lopta za volej Aleksandra Vučića koji će se pojaviti kao deus ex machina i pokazati svoje evropejstvo. Jer, već smo više puta dobijali odgovor na pitanje kako će proći Europrajd i kako će se održati sve manifestacije u Nedelji ponosa: bez ikakvog incidenta, ukoliko ne podivljaju pomenute odnedavno parlamentarne nacionalističke stranke, ili odmetnici – soleri koji se još nisu naučili redu (kad se nekažnjeno i dozvoljeno napadaju i vređaju “drugosrbijanci”, pederi, “autošovinisti”, studenti, antirežimski demonstranti, biciklisti, ekolozi, migranti).

Malo podsećanje, poslednji put su delinkventi sa imunitetom i formalno bez njega, sprečeni da se iživljavaju 9. juna; kao da smo se te večeri nekim čudom našli, recimo, u Finskoj, na demonstracijama penzionera zbog prava kućnih ljubimaca na nešto. Te večeri nije bilo nijednog glasnog desničara s dijagnozom na otvaranju izložbe fotografija Rona Haviva “Sloboda” u NVO habu u centru grada, iako su na njoj prikazana različita, užasavajuća, dostignuća srpskih heroja u logorima tokom rata u Bosni i Hercegovini. Potom, opušteno i u svečanoj atmosferi, publika je u Bitef teatru pogledala predstavu Jetona Neziraja “Handke projekat” kojom prištinski ansambl (rediteljka Blerta Neziraj, produkcija Čendra Multimedija, Priština, Hartefakt, Beograd, Teatro della Pergola, Italija, Međunarodni festival MESS, Bosna i Hercegovina) bljuje po velikom prijatelju i saborcu Srba Peteru Handkeu. Konačno, nije te večeri bilo incidenata sa diskriminatorskim predznakom ni na proslavi dvadesetpetogodišnjice izlaženja opozicionog dnevnika Danas.

Idila unekoliko jasnija, ako se zna da je sledećeg dana u Beogradu gostovao nemački kancelar Olaf Šolc. Pojednostavljeno, Aleksandar Vučić naredio je svojim falangama da te večeri pronađu drugu zabavu, niko čak ni telefonom da zapreti da je negde postavljena bomba, a bili smo usred epidemije takvih poziva.

Evropski Vučić, gejevi i genocid u Srebrenici 

Ukoliko se nešto ne promeni, Vučić će hteti da i mirnim Europrajdom pokaže proevropsku Srbiju, a račun će (eto koliko nas košta samo obezbeđivanje njihove šetnje) ispostaviti učesnicima i podržavaocima, naći će već razlog zašto. Spočitnuće neke novce garant, kao što to rade eksponenti iz parlamentarnog pokreta Dveri, zamenjujući teze, odnosno naglašavajući da šetnja gradom mnogo košta poreske obveznike, a zapravo, košta zbog konstantnih pretnji nasiljem. Tako se stvara konfuzija u glavama birača od čega autokrate uvek ubeleže pozitivno brojanje.

Dveri, između ostalog, teško pogađa i to što, kako kaže njihov internacionalni sekretar Andrej Mitić, “zahtevi tzv. LGBT+ aktivista idu uvek u sintezi sa zahtevima za priznanje genocida u Srebrenici, priznanja nezavisnosti ‘Kosova’, ukidanja Republike Srpske, kao i povređivanjem osećanja verujućih Srpske pravoslavne Crkve”. Kakva premija, svi neprijatelji vaskolikog srpstva na jednom mestu. Pederi plus lezbejke, nije li očekivano i to da priznaju genocid! Goran Miletić iz Civil Rights Defenders, koordinator Europrajda, rekao je autoru ovog napisa da je “Beograd Prajd odavno formulisao svoje principe”. “Za razliku od nekih drugih incijativa koje su koketirale sa nacionalizmom, mi smo uvek imali antifašizam, solidarnost, pacifizam, inkluzivnost i slične vrednosti kao svoje, što znači da čvrsto stojimo na idejama ljudskih prava i zastupamo standarde ljudskih prava koji obavezuju Srbiju”, naglašava Goran Miletić. 

Ubij, zakolji, anatemiši

Bilo je opasno i baš neprijatno; prošle nedelje je episkop banatski Nikanor prokleo premijerku Anu Brnabić i sve one koji će učestvovati na Europrajdu – sve što je izgovorio bilo je za momentalnu reakciju nadležnog tužilaštva, ali postaviti u Srbiji pitanje zašto tužilaštvo ne radi svoj posao izlišno je i besmisleno. Nikanor je Anu Brnabić nazvao “ćerkom i unukom srpskih koljača”, a od svoje pastve zatražio je da krene u nove koljačke pohode, da se pobuni protiv gej parade. Proklinjao je kao zadušna baba, tvrdeći da bi upotrebio i oružje, ali ga nema. Dobio je ovacije, ali mu to u vezi s oružjem niko nije poverovao. Da ga nema, ne da ga ne bi upotrebio.

Valja ga čuti, opasna je dijagnoza, to je srbijanski javni prostor: “Hoćemo li dozvoliti da slušamo onu koja je sve oskrnavila u našoj zemlji, neću ni ime da joj spomenem? Onu koja je dozvolila da joj brat bude otac njenog sina? Hoćemo li to dozvoliti? Ona je niti naše vere, niti našeg porekla, već neprijatelj i ona danas da nam propoveda da ne postoje otac i majka. Ustaćemo svi protiv toga. Ja ću prvi. I kunem. Prokleću svakoga ko ovo propoveda. I oružje bih upotrebio da ga imam”, izustio je episkop Nikanor.

Uzalud behu glasovi razuma, osuda diskriminacije, govora mržnje, pozivanja na ubistvo, građanin Veljko Bogunović (građansko ime pomahnitalog sluge božjeg). “Ovakvo ponašanje Veljka Bogunovića direktno poziva na nasilje, pa i na ubistvo LGBTI+ osoba i drugih ljudi koji će 17. septembra 2022. godine šetati ulicama Beograda. Očekujem da ćete uraditi svoju dužnost i adekvatno reagovati u ovom slučaju“, napisao je u prijavi policiji Marko Mihailović iz rukovodstva organizatora.

Litije potplaćene crkve

U svakom slučaju, samo u Srbiji osoba koja javno poziva na upotrebu oružja ne ispita se u nadležnom tužilaštvu zbog čega to radi i da li će, kad, eto, nema oružje (čak ni kamu, prim. aut.), pokušati da ga se domogne. Da pozajmi od mlađih kriminalaca među vernicima.

Jednako jeziv odgovor na Nikanorove kletve i pretnje beše izjava srbijanske premijerke (čitate na svoju odgovornost): “Kada vam neko pomene dete, to je za svakoga kao užaren štap u oko, ili kada neko za moje roditelje, babe i dede kaže da su koljači srpskog naroda, i to me je užasno ljudski pogodilo, ali i to je nebitno u ovom trenutku.”

Tako je rekla, to je divljaštvo nebitno, valjda zato što Srbiju u kojoj je ona predsednica Vlade niko ne doživljava kao nekakvu civilizacijsku tvorevinu sa vladavinom prava. Još malo patologije: “Mi sada moramo da se borimo za Srbiju, ne treba nam da se svađamo. U ovom trenutku moramo da damo svu podršku predsedniku Srbije da se izbori u Briselu i obezbedi da imamo mir. Sve ostalo nije važno”, izgovorila je premijerka.

Ostaje, dakle, kao što smo zaključili, da o svemu odluči predsednik Srbije, a njegov motivacioni sklop ozbiljna je i zabrinjavajaća tajna; stručnjaci i dobro informisani analitičari, naime, ističu izvesnu nepredvidivost Aleksandra Vučića i njegovo aciklično odstupanje od rutinskog ponašanja. I ovoga puta razmišljamo o tome hoće li se odlučiti da uknjiži evropske poene (ozbiljna je priča, veliki ulog), ili će se odlučiti za poznato opravdanje (Da, pa šta?!). Zasad raspolažemo faktografijom, evo kako to izgleda u Vučićevom obraćanju novinarima, dan nakon probne litije predvođene barjaktarima koji su nosili nekakva crkvena znamenja i Bogunovićem koji je izgleda rešio da zameni Ristu Sotonu (Amfilohije): “A što me ne pitaste, sinoć (15. avgust, prim. aut.) smo imali mnogo brojniji skup protiv Europrajda, 4.650 ljudi je bilo, poput najvećih skupova ikada koje je opozicija skupljala. I neću da vas pitam znate li ko je organizovao taj skup sinoć. Pričate o porodičnim vrednostima – oni koji su osuđeni za porodično nasilje, neću ni da pričam o opojnim drogama i o svemu drugom“, rekao je Vučić.

Šta je ova osoba nameravala da kaže nije baš najjasnije, kao da je neko kriv – novinari, zašto ne – zbog toga što su antigej litijaši izašli u protestnu šetnju, predvođeni nekoordinisanim vladikama (bradati i preteći raspoloženi pripadnici crkvenog vrha). I zbog nečeg još, svakako. Sledeće litijaške (posle crnogorskih iskustava sa litijama i neke pripadnike vrha potplaćene crkve treba uzimati za ozbiljno) orgije zakazane su za 28. avgust i ne znamo da li će biti mnogo manje od 4,5 hiljada ljudi; popovi i crkvenjaci pevaće neke drugačije pesme, ili će tonalitet prilagoditi visokim izdvajanjima za ovu profitnu nevladinu organizaciju, najveću među budžetskim korisnicima. Možda će, logično je, crkveno-građansko okupljanje biti iskorišćeno za to da se divljaci izduvaju i potroše malo neiscrpnih rezervi mržnje.

I za uobičajenu šetnju pripadnika Dveri sa ženama, da im pokažu kip Pobednika na Kalemegdanu. Uživo.

Bojan Tončić