Djecimetar
Muka mi je! Dosta mi je! Gnjave me! Neka me ostave na miru!
Ja sam tinejdžer i svega mi je preko glave! Hoću da furam svoj film, da slušam svoju muziku i da nemam dosadnih obaveza koje mi sa svih strana nameću odrasli!
Odrasli hoće da ja budem velik, a ja naprosto to ne mogu – jer nisam baš odrastao, to jest dosadan kao oni.
Mali hoće da ja budem mali, a ja ni to ne mogu, jer nisam uopće mali, to jest dosadan kao ovi malci iz nižih razreda. Naprotiv: meni su njihove patikice tako smiješne u poređenju sa mojim čamcima od patika. Što znači da njima sigurno više ne pripadam, barem rastom.
Ja tu ne mogu ništa: ja sam naprosto ni veliki ni mali!
Ne razumijem velike, a znam da sam veliki.
Ne razumijem male, a znam da sam na neki čudan način još mali: volim da me mama pomilki po glavi i privije uz sebe, ali samo onda kad drugi ne vide… Interesantno, moja mama, na primjer, to ne razumije, pa me uzme grliti u maziti pred gostima, kao da sam tek iz pelena izašao! Fuj! A još kad se u tim gostima nađe kakva djevojčica mojih godina, a mama me počne predstavljati kao svoga ljubimca (kao da sam kakav cuko), kao svoju bebu, svoju dušu – e, u tim bih je trenucima mogao… pardon. Da ne ispadnem nevaspitan i zločest prema vlastitoj majci… Ali neka se barem zamisli nad svojim postupcima – pa ona tvrdi da je zrela i odrasla, a ponaša se nezrelo i nedoraslo situaciji!
U mome tijelu, koje raste kao gljiva poslije kiše, zbiva se nešto što ne razumijem… Pa zašto bih onda ja bio jedini koji mora razumjeti i odrasle i neodrasle, pa još i samog sebe! Pustite me na miru – u meni se dešavaju super tajne odrastanja! Shvatite me – ja sam TINEJDŽER! Nisam ja mačji kašalj nego ozbiljan ljudski stvor, budući stvarač budućnosti!
Kao da vi nikad niste bili kao ja: ni mali ni veliki.
Ja sam, dakle, TEENAGER, ili na naškom jeziku TINEJDŽER, i imam svoju posebnu, tinejdžersku filozofiju. Ko to ne razumije, neka se slika sa svojom pameću! Nekad mi je u ovom uzrastu dosta mene, a kamoli onih što me ne razumiju. Potrudite se da razumijete tzinejdžere! I vi ste nekada bili tinejdžeri, samo ste to zaboravili!
Ponekad imam viška ruku i nogu – takvo je to šašavo tinejdžerko doba – imam viška hormona i osjećanja – ali sve će se to namjestiti, prerasporediti i srediti, neka niko ništa ne brine.
Neću da budem ni loš ni fin
hoću da budem samo teen!
Nasamo s mamom jako sam fin,
al’ neću da budem mamin sin!
Mahni mi, mama, iz daleka,
zagrljaj može da pričeka!
Neću da budem ni loš ni fin
hoću da budem samo teen!