Djecimetar
Nekada davno živio je čovjek koji je imao magarca i psa. O psu se dobro brinuo. Igrao se s njim i nosio ga u naručju. Kada je nekud išao na večeru, donosio mu je iz restorana koske. Pas ga je zauzvrat uvijek sretan dočekivao na vratima i razdragano mahao repom. I o magarcu se dobro brinuo. Uredio mu je udobnu štalu i donosio mu zobi i sijena. Magarac je zauzvrat na svojim leđima nosio teške sepete jabuka i šljiva iz voćnjaka.
Kada je magarac jednoga dana uporedio svoj naporni život sa lagodnim životom kućnog psa, obuzela ga je zavist.
Pomislio je: „Ako se budem ponašao poput psa, možda će me gazda tretirati poput psa, pa ću i ja živjeti lagodno i bezbrižno!“
Stoga je jednoga dana izašao iz štalice i ušao u gospodarevu kuću. Pri tome je lagano poskakivao i trčao ukrug, baš kako je vidio da to čini i pas. Kako je bio velik i težak, uspjelo mu je prevrnuti stol i razbiti svo posuđe.
Kada je pokušao skočiti gospodaru u naručje, ovaj se strašno uplašio pa je zgrabio motku i potjerao magarca iz kuće.
Kada je magarac tako preplašen legao na mekano sijeno svoje štale, pomislio je: „Dobio sam što sam tražio. Pretvarao sam se da sam neko ko zapravo nisam. Nema ništa loše u mom magarećem životu. Neka magarci žive kao magarci, a psi kao psi! I svi će biti sretni!“