Djecimetar
03
Luka kaže: „Pišem Knjigu laži.“ O, baš čudan naslov ima tvoja knjiga. Zašto si je tako nazvao? Luka kaže: „Zar nisi rekao da je istina sladunjava?“ Tako mi i treba kad sam brz na jeziku. Čekaj malo, rekao si mi da nisi pisac. Nisam ga zbunio. Luka kaže: „Baš si blesav, zar posao pisca nije da laže?“ Luka ne dozvoljava da ga vučem za nos.
15
Luka kaže: „Znaš šta? Ja ću biti prvi umetnik u našoj porodici!“ Gura mi pod nos svoj crtež. Negodujem. Čekaj malo, a šta sam onda ja? Zar nisam pisac? Luka kaže: „Ti si tata. Samo tata.“ Eto ti sad. Ipak, kad malo bolje razmislim, potpuno je u pravu moj sin. Luka zna šta su prioriteti.
19
Luka kaže: „Želeo bih da si manje mrzovoljan i manje star.“ Stojimo ljutito jedan naspram drugog. Nepomični smo poput revolveraša. Ne dišemo. Ne trepćemo. Povlačim očajnički potez. Tresnem iznenada na pod i počnem da se valjam. Kreveljim se i cmizdrim na sav glas. Luku nimalo nije uzbudilo moje razmaženo ponašanje. Luka kaže: „Odrasti, tata. Ponašaš se glupo.“ Luka ne dozvoljava da mu se popnem na glavu.