Djecimetar
„Zamisli, mama“, pričala je Straška mami tu večer, „Marie Curie je bila prva žena koja je osvojila Nobelovu nagradu.“
„Lijepo što se zanimaš za takve stvari“, rekla je mama koja je stajala na ljestvama i u ruci držala valjak za bojanje, „a sad mi pomozi. Molim te, dohvati mi kantu s bojom.“
Ujesen Straškin mlađi brat Gojko kreće u prvi razred, pa su roditelji odlučili preurediti njihovu sobu. Podigla je kantu tako da mama može umočiti valjak u boju, pa nastavila: „U to vrijeme je bila jako velika stvar da žena dobije Nobelovu nagradu. Neki su ljudi govorili da žena ne može biti znanstvenica, pa joj prvo nisu htjeli dati nagradu“, objašnjavala je Straška.
„To su bila nepravedna vremena“, rekla je mama bojeći zid.
„Zbilja jesu“, složila se Straška. „A jesu li sad vremena pravedna?“
„Kako to misliš?“, upitala je mama.
„Hoće li netko jednog dana za naše vrijeme reći: ‘To je bilo nepravedno vrijeme’?“
„Hmm…“, zamislila se mama, „to je teško pitanje, Straška.“
„Zamisli, tata“, rekla je Straška pokazujući mu crvenu knjigu, „Marie Curie je jedina žena koja je osvojila dvije Nobelove nagrade za različite znanosti. Prvu iz fizike za proučavanje radioaktivnosti, a drugu iz kemije, za otkriće radija i polonija.“
„To je jako zanimljivo“, rekao je tata koji se, zadubljen u upute za sastavljanje, nadvio nad daske razasute po podu, „ali možeš li mi malo pomoći? Ove upute su naopako, molim te, pridrži mi ovu dasku“. Straškin tata sastavljao je ormar za novu dječju sobu. Pridržala je daske tako da ih tata može pričvrstiti, pa nastavila: „Marie Curie je na noćnom ormariću držala staklenu posudu s radijem koji joj je služio kao lampa. Radij svijetli zato što je radioaktivan, a to je vrlo nezdravo.“
„Tad se nije znalo da je radioaktivnost štetna.“
„A zna li se danas?“
„Danas se zna“, odgovorio je tata.
„A ima li stvari koje nam se danas čine korisnima, a zapravo su štetne?“, upitala je Straška.
„Hmm…“, zamislio se tata, „to je teško pitanje, Straška.“