godina rođenja autorice: 1977.
Ko se ubio u mom kupatilu
Nadi se ubila kći.
Kad god uđem u kupatilo
visi sa plafona –
nekad joj se noge
trznu ispred bojlera,
nekad lupkaju
vrhovima prstiju o kadu,
a nekad krklja
bez odraza pred ogledalom
mojim rukama:
– Gušicu, gušicu, drugaricu…
I ruke mi krenu
u samodavljenje.
Kad se oči iskolače,
dvadesetšest drugih
Nadinih mrtvih kćeri,
onih koje nisu stigle ni da požive
prosute iz utrobe nasilno
kako su i ušle,
horski zavrište:
– Ne volimo gušice,
željne smo tople utrobice!
Onda suze padaju na stomak
i bivaju žeravice.
Pustim vodu da teče
i sve Nadine kćeri
speru živa lica
i postanu napokon mrtve.
Mrtvače do ponovnog
ulaska u kupatilo.