godina rođenja autorice: 1977.
Tramvaj avangarde
Vozimo se i slušamo stihove Hlebnjikova,
Samo jedan uzdah i sasušene trepavice mladih pisaca postaju hleb koji jedemo.
Pukotine od jezika – slogovi propadaju kroz otvore, kapitalizam spava u bloku 45.
Ponekad kada je proleće obuzimaju me mirisi revolucija, detinjstva i hodanja kroz literaturu preživljavanja.
Svaki dan se pojavljuju listovi čudnog oblika,
uplašena sam od totalitarizma,
bežim da se sakrijem u jedan grad koji je sličan Beogradu,
da prodajem na pijaci izmišljene reči i sedim na kauču tmurnih oblaka iznad podzemnih strahova.
Kako da spakujem svoje stare cipele u sebe i krenem u noćnu šetnju kroz hiper realan grad…
Rastopljena stakla od metamorfoze siromaštva, surovi prizori depresivne diskoteke.
Mučnina sa ukusom delikatesnih jagoda koje farbaju usne.
Poslednji stih je poslednja stanica,
„Da li izlazite“ – upitala me je grofica sa starim slikama na kojima sam prepoznala miris svog srušenog doma.
„Izlazim“- ostao je samo jedan korak do povratka u uzavrelu maglu života.