godina rođenja autorice: 1932.
Zapis o letu
Kroz širom otvorena balkonska vrata ulazi leto. Na dnu vidika svetlucaju u toploj izmaglici popodneva beličasti listovi breze u blizini koševskog stadiona. Tamnocrvena mediteranska glicinija, koju je jednom Jusa Nikšić donio iz Mostara i posadio u prohladni sarajevski vrt, šepuri se na ogradi suproć razumu. Jedna pčela snažno zujeći ulazi u sobu, unosi sa sobom zvuk. Sve je nestvarno i opijeno od lepote leta.
Zaborav…
Tišinu probija zverski zastrašujućim zvukom teška granata, udara u porodilište. Umesto da bežim, sedim i gledam ukočeno izranavljeno telo porodilišta, pogođeno stotinu puta. Sedim mirno i prevodim pesmu Ketlin Rein „Kuća moje ljubavi“:
Kuća moje ljubavi
puna je bregova i pašnjaka satkanih od smilja
njen krov je kupola neba a svetiljka zvezda Severnjača
njena su vrata od vetra a prozori od pljuska kiše
Kuća moje ljubavi puna je velikih planina
i otoka na koje sleću ptice senice.
Začudo, to poslepodne ponašam kao da me se ništa ne tiče što dvesta metara od mog balkona bombarduju porodilište i što geleri zvone po krovu. Mislim da sam tog popodneva počela da tonem u neko bestelesno stanje uz ogromnu čežnju da legnem i zaspim.
Dosegnute su gornje granice zla, mesta za čuđenje i nevericu više nema.