Smrt će biti samo nastavak
najlepšeg sna
od mladosti žuđena
željena prizivana
u svemu nalažena.
Otisnuću se u večnost
rasterećen svega
pun samilosti
smešiću se i gledati
iz svake stvari
postavši to sve
rastopljen.
Videću da ona i nije tako strašna
da ono što smo označavali
tom rečju
najgušći je život.
Osluškivali smo njene glasove
tamnu nepojamnu tumačili je
a ona bila je život sâm
bujan nezaustavljiv kao šum krvi.
Raskoš smrti skrivena je običnom pogledu
strah užas tuga zamagljuju joj lik
njene strune trepere
odzvanjaju svemirom
kao najslađa muzika
neodoljivo.
Čuju je usamljenici
patnici bez nade
oni koji su se oprostili od sebe
dok gomila hipnotisana hrli
nagli ka oblicima i šarenilu
mehuru od sapunice u kome se ogleda.
To je sudbina smrti
da bude neshvaćena
kako bi drugačije i bilo
čovek je biće koje ne razume.