Druže Edine, Srbija je konačno oslobođena. Režim Srpske napredne stranke je pao nakon četrnaest godina strahovlade. Kao što sam ti obećao: ili ću ti napisati dopis da nam je zemlja konačno oslobođena ili ću ti javiti da sam otišao u šumu. Srećom, ipak je ovo prvo.
Neki bi rekli da je to bilo neverovatno: Aleksandar Vučić je izašao pred medije već negde nakon 21 čas i saopštio da je izgubio izbore. Za sada, druže Edine, Studentska lista je nedvosmisleno dobila većinu u Skupštini i može samostalno da formira vladu, a odmah iza nje je zločinačka udruga SNS koja će biti, nadajmo se, u potpunosti demontirana u narednim mesecima naših života. Sve ostale opozicione partije poput Socijalističke partije Srbije ili pak Evropske Srbije iliti one Nove demokratske stranke Srbije su ostale ispod cenzusa. Hej, Edo, čoveče, SPS je uspeo da bude razoren, po prvi put izbrisan sa političke scene.
To čak ni buđava Demokratska opoziciona stranka nije uspela da učini kada je skidala Miloševića sa vlasti, ali se sada konačno desio kolektiv koji je potopio čitavu tu retrogradiju koja nam je decenijama zagađivala prostor. Dragan Đilas je takođe potopljen, udavljen sa svojim saborcima i saborkinjama; nije mi žao, ali sam ćutao tokom kampanje, jer, ajde, nije lepo napadati one koji se, kao, bore protiv režima. Ali sada mogu slobodno ti da kažem: drago mi je! Drago mi je što neće više biti apsolutno nikakvih ostataka stare političke klase. U skupštini će biti Studentska lista i Srpska napredna stranka i pojedine manjinske grupe, ali to sve zavisi još od konačnih rezultata. Nijedne stare opozicione partije više neće biti.
A o tome kako sam proveo ovaj Dan D, Edo, boreći se protiv njihovih uhoda i baraba, protiv njihovog sistema varanja, protiv čitave mreže korupcionašenja i kupovine glasova, pisaću ti neki drugi put, jer ovaj dopis, kratak i jasan, pišem ti jer sam obećao da ću to učini, a sada je dva ujutru. Nisam spavao 24 sata od neprestane tenzije i jurenja sa naprednjačkim manijacima po ulicama, od poruka iz štaba koji nam kaže „budite spremni, dolaze“ ili „neka kola budu spremna, dolaze četiri džipa“. Ne znam, nisam bio u ratu, ali valjda otupiš na to vremenom kada te stalno drže u stanju napetosti da opasnost samo što ne nastane.
No, dobro, nismo mogli ni da naslutimo da će on ovako lako priznati poraz. Naravno, pokušao je da seiri i da priča svoje baljezgarije kako je pobedila Nataša Kandić i kako će biti uvedene sankcije Rusiji, ali to su sada samo reči gubitnika koga će uskoro mnogi napustiti. Tokom dana je počeo da Ćacilend puni policijom i svojim đilkošima, ali nakon objavljivanja rezultata – mili i dobri narod je otišao i zapalio Ćacilend. Sravnio ga sa zemljom.
Ljudima je dosta narko-kartela i svega u ovoj zemlji što je najmalignija grupacija na čelu sa Aleksandrom Vučićem donela i učinila. I sada je na to stavljena tačka.
Nego, dragi Edo, čoveče, ljudi pevaju, plaču, grle se, zovu svoje mile ljude, kroz suze im objašnjavaju da je zlo pobeđeno, sve je delovalo kao da je Nova godina. Iskren da budem, ja još ništa ne osećam. Ne osećam ni svoje telo od umora, ne osećam da se bilo šta još desilo, ali znam da će od sutra zaista svanuti neki novi život u drugačijoj zemlji.
Druže Edine, Srbija je konačno oslobođena. Naš Nomad je dao tome barem mikroskopski doprinos. Hvala tebi na tome. I neka nam je sa srećom!
Smrt fašizmu
Sloboda narodu
Drug Krle