Obavezna lektira
Previše star da bih nosio oružje i borio se kao drugi –
određena mi je milost poslednja uloga hroničara
zapisujem – ne zna se za koga – istoriju opsade
treba da budem tačan ali ne znam kad je počela najezda
pre dvesta godina u decembru septembru možda juče u osvit
svi ovde boluju od gubitka osećanja vremena
ostalo nam je samo mesto vezanost za mesto
još držimo ruševine hramova priviđenja vrtova i kuća
ako izgubimo ruševine neće preostati ništa
pišem onako kako mogu u ritmu beskrajnih sedmica
ponedeljak: prodavnice prazne prometna jedinica postao je pacov
utorak: gradonačelnika ubili neznani izazivači
sreda: razgovori o primirju neprijatelj internirao poslanike
ne znamo njihova mesta boravka to znači mesta pogubljenja
četvrtak: posle burnog sastanka odbačen većinom glasova
predlog trgovaca začinima za bezuslovnu kapitulaciju
petak: početak kuge
subota: izvršio samoubistvo N. N. nesalomljivi branitelj
nedelja: nema vode
odbili smo
napad na istočnu kapiju zvanu Kapija Saveza
znam monotono je sve to nikog neće moći da uzbudi
izbegavam komentare osećanja držim na uzdi
pišem o činjenicama
kažu da samo njih cene na stranim tržištima
ali s izvesnim ponosom želim da javim svetu
da smo zahvaljujući ratu odgajili novu vrstu dece
naša deca ne vole bajke igraju se ubijanja
na javi i u snu sanjaju o supi hlebu i kosti
baš kao psi i mačke
uveče volim da lutam po krajnjim delovima Grada
duž granica naše nesigurne slobode
gledam odozgo na bezbrojnu vojsku na njene vatre
slušam hučno bubnjanje i varvarsku vrisku
zaista je neshvatljivo što se Grad još brani
opsada traje dugo neprijatelji moraju da se smenjuju
ništa ih ne vezuje sem želje da nâs unište
Goti Tatari Švedi Carevi odredi pukovi Preobraženja Gospodnjeg
ko bi ih pobrojao
boje zastava menjaju se kao šuma na vidiku
od nežne ptičje boje u proleće preko zelene i crvene
do zimske sasvim crne
tako uveče oslobođen od činjenica mogu da razmislim
o stvarima davnim dalekim na primer o našim
saveznicima preko mora znam iskreno s nama saosećaju
šalju brašno vreće ohrabrenja mast i dobre savete
čak i ne znaju da su nas njihovi očevi izdali
bili su naši saveznici u doba prve Apokalipse
sinovi nisu krivi zaslužuju zahvalnost pa smo i zahvalni
nisu doživeli opsadu dugu kao večnost
oni koje je pogodila nesreća uvek su usamljeni
branioci Dalaj-Lame Kurdi avganistanski gorštaci
sada kad pišem ove reči pristalice smirenja
stekle su izvesnu prevagu nad strankom nepokolebljivih
obično kolebanje raspoloženja sudbina se još koleba
groblja rastu smanjuje se broj branilaca
ali odbrana traje i trajaće do kraja
i ako Grad padne a preostane jedan
on će nositi Grad u sebi putovima izgnanstva
on će biti Grad
gledamo u lice gladi u lice vatre lice smrti
najgore je od svih – lice izdaje
i samo su naši snovi ostali neponiženi