Marković: Četnička kama kao životni kompas

Umni ljudi iz Ministarstva prosvete Republike Srbije zaključili su da je mladež koja se nalazi u njihovoj zoni odgovornosti prilično vaspitno zapuštena, pa su odlučili da nešto preduzmu. Kreirali su nov školski predmet pod nazivom „Vrline i vrednosti kao životni kompas“, kako bi učenicima pomogli da se orijentišu na puteljku koji vodi od kolevke pa do groba. Nažalost, izostala su konkretna uputstva, nastavni programi i udžbenici koji bi ovaj predmet zaista opredmetili i učinili stvarnim. Sve je ostalo na razini apstrakcija i praznjikavih reči kao što su poštenje, odgovornost, istinoljubivost, pravdoljubivost, mir i tako dalje, i tome slično. Vrednosti ne rastu na drvetu, a ni vrline nemaju običaj da niču u vakuumu, nije baš najjasnije odakle prosvetni eksperti planiraju da dobave magnetsku iglu, kućište, ružu, kardanski privezak, šeširić, iridijumski šiljak, čašicu od dragog kamena i druge vrednosti i vrline od kojih će sklopiti moralni kompas.

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović napravila je prvi korak u pravcu konkretizacije vrednosno-vrlinske nastave, sklopivši sa ministrom vojske Milošem Vučevićem sporazum o saradnji, zarad negovanja patriotskih emocija kod omladinaca. Popečitelj Vučević je tim povodom izneo idejnu osnovu vojno-prosvetne simfonije: „Da se ne stidimo osećaja pripadnosti našem narodu i državi, da se ne stidimo ni naših junaka niti naše istorije, da razumemo sadašnjost i da se pripremamo za budućnost, a istorija bi trebalo da bude i jeste najbolja učiteljica života“.

Nije loše za početak, ali trebalo bi ipak napraviti kompletniji plan i program za usađivanje pravih vrednosti u đačke duše, kao i za vežbanje u vrlini na parteru. Formiranje pravih Srba i Srpkinja počinje još od malih nogu, u školskoj klupi, i zato ništa ne treba prepuštati slučaju. Da bi školska mašinerija za proizvodnju ispravne, nacionalno osvešćene omladine radila kao podmazana, potrebno je deci kroz nastavni plan i program od najranijih dana usaditi u glavu prave vrednosti. A ništa tako dobro ne greje mlado srce kao primeri čojstva i junaštva iz slavne prošlosti našeg svetog naciona. Zato pustimo decu da se napajaju na samim izvorima srpske duhovnosti, da bi jednom, kad odrastu, postali poput svojih velikih predaka, kadri umlatiti i pogubiti, ustreliti i usmrtiti, zatrti i satrti, tući i dotući, i zemne ostatke u zemljanu ostavu pohraniti.

Prva nastavna jedinica: Šta fali genocidu?

Instrukcija Dragoljuba Mihailovića Đorđu Lašiću i Pavlu Đurišiću od 20.12.1941. (odlomak)

ĐENERALŠTABNOM MAJORU G. ĐORĐU LAŠIĆU – KOMANDANTU ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U CRNOJ GORI I KAPETANU G. PAVLU ĐURIŠIĆU KOMANDANTU LIMSKIH ČETNIČKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE

Naša Vojska koja je u aprilu ove godine doživela, izdajstvom mnogih mračnih elemenata, najveću svoju katastrofu, nije još pobeđena jer rat nije završen, prema tome nema ni pobeđenih ni pobedioca.

Četnički odredi naše Jugoslovenske Vojske produžili su njen život kako bi se u neravnoj ali punoj slave borbi oprali čast našeg naroda i svetlog oružja.

Ciljevi naših odreda jesu:

1) Borba za slobodu celokupnog našeg naroda pod skiptrom Njegovog Veličanstva Kralja Petra II.

2) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etnički čistu u granicama Srbije — Crne Gore — Bosne i Hercegovine — Srema — Banata i Bačke.

3) Borba za uključenje u naš državni život i svih još neoslobođenih, slovenačkih teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst — Gorica — Istra i Koruška) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.

4) Čišćenje državne teritorije od svih narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata.

5) Stvoriti neposredne zajedničke granice između Srbije i Crne Gore, kao i Srbije i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Muslimanskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.

(…)

Sa Komunistima — partizanima ne može biti nikakove saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, što nikada ne sme biti naš cilj, jer smo mi jedino i isključivo samo vojnici i borci za Kralja, Otadžbinu i slobodan narod.

PITANJA I ZADACI

1. Da li vam je iz Dražine instrukcije kristalno jasno (poput kristalne noći) da je Čiča osuđen na pravdi boga?
2. Šta tu ima nejasno?
3. Šta fali Velikoj Srbiji?
4. Dobro, osim nekih delova teritorije?
5. Ali zar to nije velika ideja, što i sama reč kaže?
6. Ko kaže da veličina nije bitna?
7. Za ostvarenje velike ideje nijedna žrtva nije prevelika, zar ne? Pogotovo ako žrtve nisu srpske nacionalnosti.
8. Da li se slažete sa instrukcijom Draže Mihailovića?
9. Kako biste vi napravili etnički čistu Srbiju, da ste bili na Čičinom mestu?
10. A šta ako vam zafali municije?
11. Pa ne rastu ni Nemcima meci na drveću. Ima li još neko efikasno sredstvo za čišćenje Srbije osim vatrenog oružja?
12. Metla nije tačan odgovor. Probajte kamom. I hladno oružje postaje vatreno ako vam u srcu gori plamen ljubavi prema otadžbini.
13. Da li su četnici koristili kamu zbog štedljivosti, da ne bi rasipali municiju?
14. Ako je cilj Jugoslovenske vojske u otadžbini etnički čista Srbija, da li je onda holokaust dobro delo?
15. Da li vam je žao što Muslimani i Hrvati nisu kod nacista imali isti status kao Jevreji, pa su četnici bili prinuđeni da okrvave ruke?
16. Da li vam je lakše ako znate da su mnogi četnici uživali u klanju?
17. Kako se borba za etnički čistu Srbiju uklapa u Dražin nadaleko poznati antifašizam i borbu protiv okupatora?
18. Napišite pismeni sastav na jednu od ponuđenih tema:
    a) Uloga kame u nacionalnoj higijeni
    b) Etnička čistoća je pola zdravlja
    c) Telepatska borba protiv fašizma bez ispaljenog metka
    d) Komparativno-sanitarna analiza: čišćenje ne-srba i čišćenje ne-arijevaca
19. Zašto narodne manjine predstavljaju smrtnu opasnost za Srbiju, srpstvo, Srbe, Srbende, Srpkinje, Srbijanke, Srpčad i Srbadiju?
20. Da li vas manjine podsećaju na otrov koji se pakuje u male bočice?
21. Protumačite četničku poslovicu “Što su manji, to su opasniji, a najopasniji su kad ih uopšte nema”.
22. Šta su to ne-nacionalni elementi?
23. Ne, to nema veze sa sistemom Mendeljejeva.
24. Zašto su vam sumnjivi drugovi ajnštajnijum, americijum, europijum, kalifornijum, berklijum i nobelijum?
25. Imena jesu nesrpska, ali to nisu ne-nacionalni elementi. Probajte ponovo da pogađate.
26. Da li znate da nabrojite još neke ne-nacionalne elemente osim izdajnika, stranih plaćenika i domicilnih ništarija?
27. Tako je. A sad za domaći napišite sto puta u svesku “Zatrite komuniste da bi Srbin mogao da živi”, kako bi vam ta ideja ušla u krv.
28. Da li je Dražinu instrukciju moguće sprovesti bez genocida?
29. Šta fali genocidu?
30. Ako ste gadljivi na krv, možete da se bavite revizijom istorije u kabinetu, daleko od stratišta, uvek ima dovoljno nacionalnih snaga spremnih na klanje. Najvažnija je dobra podela rada: pametari neka pametuju, a ubice neka ubijaju.
31. Da li vas Dražina instrukcija neodoljivo podseća na ratni program Srbije Miloševićevog doba?
32. Zašto smo pali na popravnom ispitu?
33. Ima li nade za još jedan ispitni rok?
34. Da li vam je sad jasno zašto rehabilitacija četničkog pokreta nema alternativu?

Druga nastavna jedinica: Klanje na opšte zadovoljstvo

Izveštaj Pavla Đurišića načelniku štaba Vrhovne komande od 13. februara 1943. (odlomak)

NAČELNIKU ŠTABA VRHOVNE KOMANDE

Akcija u Pljevljanskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je.

Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršile su dobivene zadatke na opšte zadovoljstvo.

Otpor neprijatelja bio je od početka do kraja slab. Jedini veći otpor bio je na Trebeškom brdu, koji je trajao 4 časa, ali i on je brzo savladan.

Naši odredi 7. ovog meseca u toku noći, već su izbili na r. Drinu, te su borbe zaključno sa tim danom bile u glavnom završene, a zatim je nastalo čišćenje oslobođene teritorije. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako, da nijedan njihov dom nije ostao čitav.

Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena. Naređeno je i predviđeno prikupljanje ljudske i stočne hrane u određenim mestima, za stvaranje magacina rezervne hrane i ishranu jedinica, koje su ostale na terenu radi čišćenja i pretresanja terena i šumovitih predela, kao i radi sprovođenja i učvršćavanja organizacije na oslobođenoj teritoriji.

Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.

Žrtve.— Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesretnim slučajem i 32 ranjena.

Kod muslimana oko 1200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.

Za vreme početnih operacija, muslimani su se dali u begstvo ka Metaljci, Čajniču i r. Drini. Na Metaljci je našao sklonište mali deo stanovništva. U Čajniču se računa da ima do 2.000 izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego što su određene jedinice izvršile presecanje mogućih odstupnih pravaca na tom sektoru. Sve ostalo stanovništvo je uništeno.

PITANJA I ZADACI

1. Da li vas čudi što ovakav izveštaj uopšte postoji?
2. Dok čitate Đurišićev izveštaj, da li vas obuzimaju seta i nostalgija za vremenima kad se o masovnim ubistvima nesrpskog življa moglo govoriti otvoreno?
3. Kako se deca, žene i starci kolju “na opšte zadovoljstvo”?
4. Pokušajte da ubijete 8.000 bubamara “na opšte zadovoljstvo”.
5. Da li klanje može da se obavlja i mehanički, ili tu ipak mora da bude prisutan neki užitak da bi operacija bila efikasno izvršena?
6. Da li su četnici, nakon pokolja, spaljivali čitava sela zato što je zima 1943. godina bila izuzetno oštra, pa su morali nekako da se ogreju?
7. Da li to znači da su četnici klali nezagrejani?
8. Da li je zabeležen neki slučaj upale mišića kod koljača?
9. Prema posleratnim popisima, u pokolju je stradalo oko 3.000 civila. Zašto Đurišić preteruje u svom izveštaju?
10. Možda se zabrojao?
11. Da li je cifra pobijenih civila i na vas ostavila impozantan utisak kao na Đurišićevog vrhovnog komandanta Dražu Mihailovića, “prvog gerilca u okupiranoj Everopi”, poznatog antifašistu i borca protiv okupatora?
12. Smatrate li da su Pavle Đurišić i njegovi podređeni zaslužili udarničku značku?
13. Definišite pojam “oslobođena teritorija”.
14. Da li se teritorija može smatrati oslobođenom tek kad na njoj nema ni žive duše, ako ne računamo četnike i okupatorsku vlast?
15. Više od polovine pobijenih su deca do 14 godina starosti. Koja količina hrabrosti je potrebna da bi se ubijala deca?
16. Da li se dece treba bojati jer imaju opasnu naviku da rastu?
17. Da li nas starci ugrožavaju jer će uskoro umreti?
18. Da li su žene neprijatelji srpstva jer su goloruke, naoružane samo matericom?
19. Zašto civili ne bi bili legitimna meta u ratu, kad su već lak plen, onako slabi i goloruki?
20. Ko je lud da se bori protiv Nemaca i Italijana, gde postoji ozbiljna opasnost da se izgubi glava, kad je muslimanska nejač tu, nadohvat ruke?
21. Zašto bismo se uopšte borili protiv nacista kad imamo toliko toga zajedničkog, od veličanja sopstvene nacije do sklonosti ka istrebljenju raznih naroda, samo nam kukasti krstaši, hulje, ne priznaju da smo viša arijevska rasa?
22. Da li vas junačka akcija Pavla Đurišića podseća na udruženo delovanje JNA, Vojske Republike Srpske i paravojnih formacija u Bosni u prvoj polovini devedesetih godina?
23. Napišite komparativnu analizu pod naslovom “Pavle Đurišić i Ratko Mladić, dva srca junačka”.
24. Da li sad shvatate zašto su nam četnici potrebniji danas nego u vreme Drugog svetskog rata?
25. Šta mislite o sloganu koji jezgrovito sažima srpski nacionalni program “Velika Srbija za male ljude”?

Treća nastavna jedinica: Omeđivanje i čišćenje

PROGRAM ČETNIČKOG POKRETA DRAŽE MIHAILOVIĆA OD SEPTEMBRA 1941. ZA VREME I POSLE ZAVRŠETKA DRUGOG SVETSKOG RATA UPUĆEN IZBEGLIČKOJ VLADI KRALJEVINE JUGOSLAVIJE (odlomak)

Pripremati da bi u danima sloma mogli izvršiti ove akcije:

a: da kazni sve one koji su na zločinački način služili neprijatelju i koji su svesno radili na istrebljenju srpskog naroda;

b: omeđiti »defakto« srpske zemlje i učiniti da u njima ostane samo srpski živalj;

v: posebno imati u vidu brzo i radikalno čišćenje gradova i njihovo popunjenje svežim srpskim elementom;

g: izgraditi plan za čišćenje ili pomeranje seoskog stanovništva sa ciljem homogenosti srpske državne zajednice;

d: u srpskoj jedinici kao naročito težak problem uzeti pitanje muslimana i po mogućnosti rešiti ga u ovoj fazi, i

e: unapred odrediti koje i kakve jedinice treba da provode izvršenje programskih tačaka pod b, v. g. d,.

III Tačka

1. Ideal je jaka i homogena srpska državna jedinica politički i ekonomski sposobna za život.

PITANJA I ZADACI

1. Otkud Draži Mihailoviću ideja da treba kazniti one koji su na zločinački način služili neprijatelju?
2. Da li to znači da je Čiča imao suicidne sklonosti?
3. Draža nije mislio ozbiljno? Kako to mislite?
4. Nemoguće da je prepošteni Čiča hteo da obmane kraljevsku vladu u Londonu i predstavi se kao borac protiv okupatora. Kako vam je takva bogohulna misao pala na pamet?
5. Dobro, de, niko nije savršen, zli demoni stalno ubacuju čestitim pravoslavcima blasfemične pomisli u glavu, niste vi ni prva ni poslednja žrtva.
6. Sasvim je moguće da se Čiča šalio, poznat je njegov smisao za humor, mnogi su umrli od smeha u prisustvu njegovih duhovitih četnika. Dok Nemci imaju humor ispod vešala, mi smo patentirali humor ispod kame.
7. Da li srpske zemlje treba omeđiti „defakto“ ili de facto?
8. Oba odgovora su tačna, „defakto“ ili de facto – biće dobro klanje, važno je samo da srpske zemlje ne omeđimo defektno, bez nekih delova koji nama Srbima pripadaju jer smo tamo u većini, ili smo u manjini ali polažemo istorijsko pravo na teritoriju, ili je reč o području na kojem žive Srbi sa govornom manom, ili nam se jednostavno prohtelo da uzmemo neko parče zemlje.
9. Kako biste vi omeđili srpske zemlje?
10. Zar ne mislite da je zapadna granica Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica ipak malo preskromna za potrebe našeg naroda koji pati od klaustrofobije?
11. Dobro, nećemo se sad svađati oko međe kao poslednji seljaci, svako ima pravo na svoju viziju Velike Srbije, to je stvar ličnog ukusa, a o ukusima ne vredi raspravljati.
12. Kako god da omeđimo srpske zemlje, neophodno je učiniti da u njima ostane samo srpski živalj. Imate li neku ideju kako da ispunimo tu svetu misiju?
13. Da posrbimo nesrbe? Sedi, jedan! Srbinom se ne može postati, Srbin se rađa, od srpske krvi na srpskom tlu, Srbi eventualno mogu da se razsrbe, ali nesrbi nikako ne mogu da se posrbe, jer od govana pita ne biva. Da sam na vašem mestu, proverio bih svoje genetsko poreklo i čistoću krvi. Ako je sve u redu, pređite na sledeće pitanje. Ako ima nekih čudnih nesrpskih primesa u krvnim zrncima, uzmite kamu i presudite sami sebi. Bolje da nastradate od zločinačke nesrpske ruke, nego da vas mi koljemo.
14. Tako je. Genocidom, etničkim čišćenjem, humanim preseljenjem. To je sveto trojstvo kojem se molimo, vidite da znate, samo treba malo mućnuti pametnom glavicom. Kad porastete, biće od vas dobar četnik. Daj Bože da dotle opet zaratimo, da nam u trulom miru ne propadaju ovakvi talenti.
15. Na šta đeneral Draža tačno misli kad govori o radikalnom čišćenju gradova?
16. Da li ima u vidu neku akciju komunalnog karaktera ili je više reč o istrebljenju komunista i ostalih nenarodnih elemenata?
17. Da li vas iznenađuje otkriće da je Draža prvi srpski ekolog?
18. Da li se nesrpsko smeće najefikasnije čisti kamom?
19. Zašto vas masovne grobnice podsećaju na kontejnere? Napišite sastav na temu „Deponija za masovno odlaganje ljudskog đubreta: četnički ekološki pristup“.
20. Šta je to sveži srpski element?
21. Nije voda, nije vatra, nije vazduh, nije zemlja, a nisu ni kuhinjski elementi. Još manje sveža zelena salata iz srpske bašte. Pokušajte ponovo. Pogledajte sledeću tačku Dražinog programa, to će vam pomoći da rešite zagonetku.
22. Tako je, seosko stanovništvo je sveži srpski element, jer srpski seljaci pucaju od zdravlja, dok ih ne naoružamo, a čak i onda retko pucaju jer municiju treba štedeti. Kama je bolja od puške koliko konj od magarca.
23. Da li vas iznenađuje saznanje da je Draža došao na ideju humanog preseljenja pola veka pre Dobrice Ćosića?
24. Da li to umanjuje Ćosićeve zasluge za našu stvar (srpski: cosa nostra)?
25. Zašto originalnost nema nikakvog značaja kad su u pitanju ideje, nacionalni programi i umetnička dela nacionalno odgovornih velikana?
26. Nije važno ko se prvi setio, važno je da se ideja sprovede u delo. Istina je večna dok joj je kama verna.
27. Da li srpski pisac koji danonoćno u svojim delima brine isključivo o svom narodu treba da govori iz kame cijela naroda?
28. Zašto su Muslimani tako težak problem za Dražu Mihailovića? Zato što ih ima mnogo, pa će Čičini četnici morati da kolju u tri smene?
29. Da li je na Čičino pitanje Muslimana postavljeno 1941. na Ravnoj Gori, odgovoreno tek 1995. u Srebrenici?
30. Da li je, po vašem mišljenju, Mladićev odgovor na Dražino pitanje bio tačan?
31. Odgovorite na pitanje Muslimana svojim rečima, tako da potrošite što manje municije.
32. Kako biste vi stvarali homogenu Srbiju da ste bili na Dražinom mestu?
33. Da li se nadate ruskoj pobedi u Ukrajini i potonjoj okupaciji Evrope, pa da nastavite Čičino besmrtno delo, u sličnim uslovima?
34. Neka su vam Adolf Putin, Vladimir Visarionovič Hitler i Draža Mihailović Čiča u pomoći!

Četvrta nastavna jedinica: Stvaranje homogene srpske države

PISMO STEVANA MOLJEVIĆA DRAGIŠI VASIĆU IZ DRUGE POLOVINE DECEMBRA 1941. O GRANICAMA I DRUŠTVENOM UREĐENJU POSLERATNE “VELIKE SRBIJE” (odlomak)

Prilažem vam kartu o razgraničenju sa Hrvatima. Pitanje je kako da se ovo sve izvede.

1) Što se tiče granica prema susedima, to će pitanje da se reši mirovnim ugovorom, iako bi i tu bilo najbolje stvoriti svršen čin pre nego što pregovori i počnu; ali nam za to nedostaje vojnička snaga koja je ludo upropašćena.

2) Što se tiče našeg unutrašnjeg pitanja, razgraničenja sa Hrvatima, tu držimo da treba odmah, čim se ukaže prilika, prikupiti sve snage i stvoriti svršen čin:

a) zaposesti na karti označenu teritoriju;

b) očistiti je pre nego li se iko pribere.

Zaposedanje bi se, mislimo, moglo izvesti samo tako ako bi se jakim odredima zaposela glavna čvorišta i to: Osijek, Vinkovci, Slav. Brod, Sunja, Karlovac, Knin i Šibenik, te Mostar i Metković, a onda iznutra pristupiti čišćenju zemlje od svih nesrpskih elemenata. Krivci bi imali da budu na mestu kažnjavani, a ostalima bi valjalo otvoriti put — Hrvatima u Hrvatsku, a muslimanima u Tursku (ili Albaniju).

U pogledu muslimana valjalo bi da naša vlada u Londonu odmah reši pitanje s Turskom, u čemu će nas i Englezi pomoći. (Pitanje je!)

Organizaciju za unutrašnje čišćenje valjalo bi odmah pripremiti, a moglo bi se, jer u Srbiji ima mnogo izbeglica iz svih srpskih krajeva, samo nama iz Beograda poručuju da tamo ne idemo.

PISMO DRAGIŠE VASIĆA DRAŽI MIHAILOVIĆU KAO KOMENTAR NA MOLJEVIĆA, SREDINA APRILA 1942. GODINE (odlomak)

II. Pitanje homogene srpske države, koja ima da obuhvati celo etničko područje na kome danas Srbi žive, jestevan diskusije. U tom se slažu svi Srbi.

Što se razgraničenja sa Hrvatima tiče, potrebno je, svakako, da primimo k znanju i uzmemo u obzir mišljenjekoje su nam naši prijatelji iz Beograda izložili na osnovu opsežnog i, verujem, pažljivog i svesnog konsultovanjaviđenijih Srba iz svih naših pokrajina. Ali, ovo pretežno vojničko pitanje pozvani su da rešavaju na prvommestu vojnici. Ja kažem pretežno vojničko, jer pretpostavljam da vojnik koji rešava pitanje strategijskihgranica, mora, isto tako, da vodi računa i o saobraćajnim linijama i čvorovima potrebnim za osiguranje života iopstanak države, kao i o privrednom području radi obezbeđenja slobodnog, poliitičkog, privrednog i kulturnogživota za sva vremena.

(..) Sećam se vrlo dobro da mi je, još pre nekoliko godina, general Simović, prilikom jedne posete, koju sam muučinio u njegovoj kancelariji i povodom aktuelnog razgovora o Hrvatima, dok je bio načelnik Glavnoggeneralštaba, na karti koja je visila na zidu iznad njegovog pisaćeg stola, pokazao strategijske granice, kojebismo morali zauzeti u slučaju njihovog odvajanja od nas. Naravno da ih se ja sada ne mogu setiti, ali ih Vi, uveren sam, znate napamet. U svakom slučaju o ovome čisto vojničkom pitanju zna se, dakle, ko je pozvan da se pozabavi.

U pogledu tačke pod II b), gde se govori o tome da je potrebno zaposednuti teritoriju odmah, i pre nego se iko pribere iščistiti od stranog elementa, mislim da nam ovo pitanje ne mora zadavati mnogo brige. Pamtim vrlo dobro stanje u kome se Evropa nalazila posle prošlog rata. Ratujuće države bile su toliko zauzete svojim brigama, da ni jedna, tako reći, nije mogla voditi računa šta druge u svojim granicama rade i preduzimaju. U prvoj godini posle prošlog rata mogao se prosto istrebiti jedan dobar deo svega neželjenog stanovništva, da niko radi toga i ne okrene glavu. Dakle, ako budemo pametni, ovo pitanje čišćenja odnosno preseljavanja i izmene stanovništva, neće nam biti naročito teško.

PITANJA I ZADACI

1. Da li vam je srcu bliži mirovni ugovor ili politika svršenog čina?
2. Koja reč vam se više gadi: mir ili ugovor?
3. Da li su pacifisti, to jest izdajnici, samo oni Srbi koji se zalažu za mir, ili i oni koji plediraju za mirovni ugovor?
4. Da li mislite da je prethodno pitanje nepotrebno, jer nema smisla lupati glavu zaludicama kad imate vojnu silu, možete da pobijete i jedne i druge, i tako učinite i sam problem bespredmetnim?
5. Da li vas nervira skromnost Moljevićevih teritorijalnih aspiracija?
6. Da li bi se model svršenog čina mogao primeniti i na druge krajeve gde žive Srbi u velikom broju? Recimo, na Čikago, Beč ili Herceg Novi?
7. Ne govorimo o sadašnjim, mrskim mirnodopskim uslovima. Ali ako jednog lepog, sve bližeg dana Rusija na čelu sa Putinom krene u Treći svetski rat protiv Zapada…
8. Napišite sastav na temu: “Ne zna se šta nosi dan, a šta nosi noć, pogotovo u Trećem svetskom ratu koji samo što nije počeo”.
9. Iz Moljevićevog pisma bi se dalo zaključiti da je broj krivaca među Muslimanima i Hrvatima koje treba pobiti na licu mesta prilično mali, a da većinu treba proterati. Da li vam se čini da je Moljević suviše blagonaklon prema onima koji nam već vekovima rade o glavi?
10. Na šta vas asocira “organizacija za unutrašnje čišćenje”?
11. Ne, laksativ je daleko od tačnog odgovora. Pokušajte ponovo.
12. Proterivanje, klanje, masovna ubistva, pljačkanje, silovanja, spaljivanje kuća… Nije loše za početak. Koji vam je vid unutrašnjeg čišćenja intimno najbliži?
13. Protumačite izraz “homogena Srbija” služeći se Rečnikom srpskog jezika koji kaže da homogen znači “koji je u svakom svom delu jednak, istorodan, istovrstan”.
14. Kako to mislite da će Srbija biti homogena tek kad snizimo planine, uzvisimo doline, zemljom popunimo klisurine, pa cela zemlja dobije istu nadmorsku visinu?
15. Kad svi Srbi budu istog roda tako što će žene promeniti pol i postati muškarci? Ako ovako nastavite, bićemo prinuđeni da proverimo vaše porodično stablo.
16. Eto, vidite da nije teško. Potpuno precizan odgovor glasi: Homogena Srbija je država u kojoj žive isključivo Srbi, Srpkinje, Srpčad, Srbadija, Srbende, Srpkinjice i Srpčići. Zato se i zove Srbija, sama reč kaže.
17. Kako Dragiša Vasić zna da se baš svi Srbi slažu da treba stvoriti homogenu srpsku državu koja će obuhvati celo etničko područje na kome Srbi žive? Da li je sproveo anketu u koju bi bili uključeni svi koji se osećaju kao Srbi?
18. Možda ume da čita misli?
19. Da li smatrate da nacionalna elita treba da misli, a narod da slepo sprovodi u delo zamisli svojih velikana?
20. Da vas neko probudi usred noći, iz najdubljeg sna, da li biste mogli da nacrtate granice Velike Srbije?
21. Da li je Draža Mihailović bio predodređen da postane vođa Ravnogorskog pokreta zato što je uvek u glavi držao mapu Velike Srbije, u malom mozgu?
22. Kako biste definisali „neželjeno stanovništvo“?
23. A i to što kažete. Šta tu ima da se definiše kad treba da se kolje?
24. Da li je bolje neželjeno stanovništvo istrebiti tokom rata, koristeći blagodeti okupacije, ili neposredno nakon rata, dok velike sile brinu svoje brige i ne obraćaju pažnju na sitne genocidčiće?
25. Šta fali kombinovanoj tehnici?
26. Šta bi se desilo da su svi Srbi bili pametni kao Moljević, Mihailović i Vasić, pa da smo kraj Drugog svetskog rata dočekali na pobedničkoj strani, šaltujući se u poslednjem trenutku sa kvislinške na savezničku stranu?
27. Da, i da nije bilo partizana, tu sitnicu smo zaboravili.
28. Napišite sastav na temu „Ponekad ni pamet ne pomaže“.
29. Znate li da je ovaj isti Dragiša Vasić, posle Prvog svetskog rata, pisao defetističke priče u kojima se mogu naći i ovakvi izdajnički, antisrpski i autošovinistički pasaži: „I onda je zločin kad ja pitam: je li otadžbina od tri miliona zaslužila da padne milion njene dece samo zbog njenih mirisnih lugova, bistrih potočića i ‘božanskih’ zakona? E vidiš, ja se gnušam i bežim od one otadžbine koja od mene traži krv mojih pluća, kojoj sam tu krv i dao, a koja mi danas ne da ni da se dovoljno nadišem. Neka me zaduži, pa ću joj se odužiti. Neka me očara, pa ću je voleti. Neka dokaže brigu prave majke, pa ću za nju poginuti kao njeno dete. Neka osigura normalan život unuku, ako ne može ocu i sinu“?
30. Znate li da u prozi Dragiše Vasića srpski oficir usred Prvog svetskog rata ovako razmišlja: „Šta svaki dan čitamo? Šta pišu patriotski pesnici što iz daleka druge tutkaju u smrt? Pišu: da su oni hteli umreti, da onima ništa slađe nije bilo nego umreti. Je li da je to laž? Je l’ da se svakome živi? Ja sam sretao ljude kojima je u ovom paklu rata iščezao i poslednji razlog da žive: on im je progutao i porodicu i ognjište i sve što su imali, a njih učinio nesposobnim za rad i običan život. Znaš li šta kažu ovi jadni ljudi? ‘Mi još jedino živimo iz radoznalosti za sudbinu ovog nesrećnog naraštaja’. To je nova haljina egoizma, istina, ali glavno je oni hoće da žive. Eto onu laž ja sam napao. Jer slatka smrt i nije ništa drugo do pesnička laž ili laž sa kojom operišu oni čiji je račun rat”? A pogledajte ga sad, samo par decenija kasnije, Srbin i junačina! Kako se zove taj proces unutrašnjeg preobražaja iz čoveka zgroženog klanjem u patriotu-koljača?
31. Tako je. Sazrevanje.
32. Da li se osećate nadmoćno nad Dragišom Vasićem zato što vama ne preti opasnost da ćete se u svojim mladim godinama odati pošasti defetizma, mondijalizma i izdajništva, jer ste još kao školarac urlali po stadionima „Nož-žica-Srebrenica“ i druge patriotske srpske parole?
33. Vi ste se rodili i odrastate kao veliki Srbin, vama sazrevanje nije ni potrebno. Zemlja koja ima ovakvu mladost ne mora da brine za svoju koljačku budućnost.

Tomislav Marković