Osveštavanje svega i ničega je jedan od omiljenih obreda među crkvenim službenicima, lepeza osvećenih objekata je vrlo šarolika, nema šta se nije osveštavalo otkad je crkva izašla iz vavilonskog komunističkog ropstva. Sveštenici su osveštavali jedinicu Škorpioni e da bi zlikovci što efikasnije ubijali civile i pljačkali šta stignu; osveštavali su poljoprivredna gazdinstva, automobile, prodavnice u paketu sa robom na rafovima, kamen temeljac za fabriku duvana kod Čačka (što je duvanski dim automatski preinačilo u tamjan), stranačke prostorije i kancelarijski materijal (uključujući i partijske programe, letke i predizborne plakate), osveštavali su stadion fudbalskog kluba Partizan, četničke spomenike, motore u paketu s bajkerima i vodovod u Novom Sadu.
Nekadašnji patrijarh Irinej osveštao je šoping mol Forum u Nišu, njegov prethodnik patrijarh Pavle osveštao je privatnu kliniku “Ostrog” čiji je vlasnik bivši Miloševićev ministar Milovan Bojić. Osveštavali su patrijarsi, mitropoliti, episkopi sve što im padne pod kadionicu: spomenik ruskom caru, kuće, stanove, dvorce, banke, autobuse, puteve, česme, poslovne zgrade, policijske stanice, taksi vozila i uskršnja jaja.
Osveštavanje ličnog i bezličnog oružja
Ne rade sveštenici udarnički na osveštavanju samo u Srbiji, osveštava se i u Rusiji, i to u mnogo većim količinama, s obzirom na veličinu i mnogoljudnost ove zemlje. Posebnu pažnju sledbenici Hrista poklanjaju osveštavanju oružja. Vojni sveštenik Mihail Vasiljev svojevremeno je pohvalio svoje kolege rekavši da su u Podmoskovlju, u najkraćem roku osveštali četiri raketna bacača Topolj, šest pomoćnih vozila, kao i nekoliko desetina jedinica operativno-taktičkih sistema Iskander i protivvazdušnih raketnih sistema S-300, u sklopu priprema za majsku vojnu paradu. “Postala je dobra tradicija da naše sveštenstvo osvešta interkontinentalne balističke rakete pre nego što budu lansirane”, posvedočio je tada Vasiljev.
Ruski sveštenici osveštavaju vojne avione, jerej Sergij Šerfetdinov osveštao je remontovanu nuklearnu podmornicu „Kostroma“, otac Andrej Dorogov je poškropio svetom vodicom automate Kalašnjikov i pištolje Makarov u Krasnojarsku, episkop volgodonski i salski Kornilije osveštao je dva lovca-bombardera, u Moskvi su osveštani lanseri balističkih raketa „Jars“, pristigli iz Ivanovske oblasti radi učešća na paradi povodom Dana pobede, u brodogradilištu u Zelenodolsku mitropolit kazanski i tatarstanski Teofan osveštao je mali raketni brod “Orehovo-Zujevo”, mitropolit kaluški i borovski Kliment osveštao je teški vojno-transportni avion, osveštavani su i tenkovi T-34, PVO sistemi S-400 Trijumf, patrolna vozila, kao i lično naoružanje vojnika. U Moskvi su osveštana policijska vozila za prevoz uhapšenika, a tu blagodat Božiju osetilo je na hiljade ljudi koji protestuju protiv rata.
Blagodarenje na atomskom naoružanju
Ruska pravoslavna crkva je pre par godina podnela na javnu raspravu nacrt dokumenta kojim se predlaže odustajanje od osveštavanja najopasnijih vrsta oružja. Članovi crkvene komisije smatrali su da je neophodno ukinuti osveštavanje „bilo koje vrste oružja čija upotreba može dovesti do smrti neograničenog broja ljudi, uključujući oružje sa neselektivnim dejstvom i oružje za masovno uništenje“. Poslali su pre dve godine eparhijama dokument pod nazivom „O blagoslovu pravoslavnih hrišćana za vršenje vojne dužnosti“ i tako započeli javnu raspravu. Čak ni ovi miroljupci nisu otišli predaleko, preporučuju blagosiljanje vojnika, osveštavanje ličnog naoružanja, uopšte – slede ratničku tradiciju koja se davno ukorenila u takozvanom hrišćanstvu i još takozvanijem pravoslavlju, samo ne bi baš da uvode nuklearne bombe u zajednicu sa Svetim Duhom, kao što je ranije bio slučaj.
Čak i takav umerenjački dokument kod crkvenih moćnika nailazi na odbijanje, oni ga kače mačku o rep ili o vrbov klin, u zavisnosti od ličnih afiniteta. Pre nekoliko dana, 13. maja, protojerej Mihail Vasiljev saopštio je da dotični dokument „ni na koji način neće promeniti praksu Ruske pravoslavne crkve. Sveštenoslužitelji Ruske pravoslavne crkve nastaviće da osveštavaju oružje“. Normalno, gde sad da prekidaju sa pobožnom praksom usred rata. Kad ruski vojnik u ruci drži osveštanu i blagoslovljenu pušku, mnogo je lakše pucati civilima u leđa, to je takoreći bogougodno delo.
Sve je to lepo objasnio načelnik Patrijaršijske komisije za porodična pitanja protojerej Dimitrij Smirnov, obrazlažući zašto je osveštavanje nuklearnog oružja hrišćansko, prepodobno i Bogu milo. „Mi osveštavamo sve predmete koje čovek koristi: kuću, pa čak i odeću, i automobile. A nuklearno oružje je tako divan izum. Zahvaljujući ovom oružju, Rusija i dalje postoji“, rekao je atomski prota. Ispovedio se da je osetio kako čini nešto veliko kada je sam osveštavao oružje.
„Prosto smo zahvalni Gospodu Bogu što je blagoslovio naše naučnike da stvore ovo divno oružje u veoma teškim uslovima“, rekao je protojerej. Prema njegovim rečima, Rusi moraju da žive siromašnije zbog toga što se novac troši na naoružavanje, „ali mi živimo i gradimo državu kakvu želimo, a ne kakvu oni žele nama“. A mi želimo državu sa bogatom crkvenom i državnom jerarhijom i masom sirotinje kojoj gulimo kožu, a ne državu u kojoj bi postojala nekakva, šta ja znam, socijalna pravda, poštovanje ljudskih prava svakog pojedinca, jer kod nas pojedinaca i nema, ima samo mužika koji treba da žive siromašno da bismo imali jaku državu koja misli nuklearnom glavom.
Doktrina atomskog pravoslavlja
Njegove mudre, nuklearne misli su sasvim u skladu sa Putinovom doktrinom atomskog pravoslavlja. Na velikoj godišnjoj konferenciji za štampu u Kremlju 2007. godine, neka ruska Goca Uzelac postavila je Putinu dva pitanja: „Koje je mesto pravoslavlja u budućnosti Rusije?“ i „Kakva je strategija za nuklearnu i vojnu industriju?“. Putin je odgovorio da su obe teme usko povezane, „jer su i tradicionalna konfesija (pravoslavlje) i nuklearni štit Rusije komponente koje jačaju rusku državnost, stvaraju neophodne pretpostavke za obezbeđenje unutrašnje i spoljne bezbednosti zemlje“.
Posle su Putinovu misao o atomskom pravoslavlju razrađivali razni intelektualci sa bojevom glavom na ramenima, u „Ruskoj doktrini“ i drugim dokumentima, gde se tvrdilo kako nuklearno oružje štiti Rusiju od demona i ljudi posednutih demonima, atomske bombe povezane su sa „sticanjem Duha Svetog“ (izraz svetog Serafima Sarovskog), a i sa samim svetiteljem – jer je prva nuklearna proba u Rusiji izvršena upravo u Sarovu, gde je Serafim živeo kao monah. Što reče mitropolit Nižegorodski Nikolaj: „Možda su molitve oca Serafima pomogle da se stvori oružje koje je stajalo na straži nad Rusijom, za čije se dobro molio svetitelj Božji Serafim na kamenu u Sarovskoj šumi“.
Ruska doktrina u kojoj se govori i o atomskom pravoslavlju predstavljena je na skupu koji je organizovao današnji patrijarh Kiril Gunđajev, u to vreme mitropolit. Dve nedelje nakon predstavljanja doktrine koja predlaže „ukrštanje pravoslavlja s atomskim naoružanjem“, u Sabornom hramu Hrista Spasitelja održana je proslava povodom 60. godišnjice 12. Glavne uprave Ministarstva odbrane Rusije, zadužene za nuklearno naoružanje. Episkop Amvrosije je služio moleban i blagodarenje – za nuklearnu bombu, a potom su formacijama Raketnih strateških snaga uručene patrijaršijske zastavice sa likom Serafima Sarovskog. Veliki je Bog koji je ruskoj državi podario atomsko naoružanje za masovno uništenje vaskolike Božje tvorevine, velika je blagodat njegova.
Nuklearna bomba je put, istina i život
Uostalom, šta fali uništenju celog čovečanstva i živog sveta na našoj planeti? Možda nije baš pametno prizivati totalni pomor živih bića u ime Boga ljubavi, ali u ime nekakvog ruskog, plemenskog, pravoslavnog Boga – sasvim je logično. Lepo je to svojevremeno objasnio otac Vsevolod Čaplin, obnašatelj brojnih visokih funkcija u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, bliski saradnik patrijarha Kirila: „Početkom devedesetih govorilo se da je ličnost najveća vrednost… Za mene postoje stvari koje su važnije od uništenja određenog broja ljudi, pa čak i života celog čovečanstva. To su svetinje i vera. Život čovečanstva mi je manje važan“. Poređao čovek vrednosti i prioritete u logičan niz, normalno, i to kao sveštenik hrišćanske crkve. Zato se Sin Božji i ovaplotio u obliku raznih svetinja, države, nacije, vojne sile, atomske bombe, a ne u prezrenom obličju čoveka, kao Isus iz Nazareta. Čarli je neki tamo komedijaš, a Vsevolod je ozbiljan čovek, eto u kakvom svetu živimo.
Konačno je zagonetna figura ruskog Hrista počela da poprima konkretne obrise i da dobija razjasnicu, to je prosto Bogočovek sa bojevom glavom. Valjalo bi konačno revidirati neke čuvene Hristove izreke u skladu s doktrinom atomskog pravoslavlja, te jevanđelske starudije nisu primerene modernom dobu koje se napaja nestvorenim božanskim nuklearnim energijama:
Poznajte atomsku bombu i atomska bomba će vas osloboditi.
Ne bacajte nuklearku pred svinje, nego na ljude.
Ljubi bližnjeg svog i pretvori ga u radioaktivnu prašinu.
Ko je bez greha, neka prvi baci neutronsku bombu.
Ko se atomske bombe lati, od atomske bombe će i poginuti, ali će bar završiti u raju, za razliku od one zapadnjačke gamadi koja će prosto krepati i rastvoriti se u ništavilu.
Ne mislite da sam ja došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem mir nego raketu R-36, poznatu i kao “Satana”.
Nuklearna bomba je put, istina i život, niko ne dolazi k Ocu sem kroz atomsku pečurku.
Bog blagosilja “Satanu”
Ruski sveštenici će mirno nastaviti da osveštavaju i blagosiljaju oružje, uključujući i ono za masovno uništenje. Ne bi me čudilo da na kraju Božji blagoslov bude prizvan i na “Satanu”, da apsurd bude upotpunjen i usavršen do krajnje ogrezlosti. U svakom slučaju, ukoliko Putin ipak odluči da uđe u nuklearni rat sa ostatkom sveta koji njegovi propagandisti, funkcioneri, a i on sam najavljuju već mesecima – sigurno je da neće bacati neosveštane bombe. Veliki su to vernici, dobro oni znaju da Božji blagoslov neizmerno pojačava šanse za uspešno ostvarenje nekog poduhvata, čak i kad je u pitanju uništenje čovečanstva i okoline.
Dakle, ukoliko se nađete nadomak udarnog talasa ili u srcu plamene oluje, ako s vašeg kostura počne da otpada meso, ako vas silina vazdušnog udara pokida ili iskasapi, ako vam lobanja pukne od pritiska, ako vaši krvni sudovi dožive dekompresiju, a unutrašnji organi vam se pretvore u pihtijastu kašu – ništa ne brinite, jer je atomska bomba koja vas je roknula zasigurno osveštana. Dakle, postali ste žrtva rakete na koju je izlivena blagodat Božija kroz obred oduhotvorenja. Nuklearne bombe koje će zbrisati i vas i čitav vaš i naš svet nisu neko profano, ovozemaljsko, obično oružje, već deo materijalnog sveta koji je ušao u zajednicu s Bogom, takoreći sveto oruđe Carstva Nebeskog. Od toga će vam biti mnogo lakše na duši.