Raskol između zvaničnih propisa, nametnutih nam uglavnom od mrske Evropske unije, i naše autohtone stvarnosti (čist produkt ruske i domaće pameti) počela je da poprima razmere provalije. Zjapeća raselina teorije i prakse najteže je pogodila najviši pravni akt, Ustav je postao gola fikcija bez ikakvih dodirnih tačaka sa realnošću, što nikako ne priliči jednom ustavotvornom narodu. Zato je politička kasta upregnula tim vodećih stručnjaka za paragrafologiju koji je preko noći na svetlo dana doneo amandmane na Ustav Srbije, sa ciljem da se jednom za svagda uskladi pravno i faktičko stanje i zbivanje.
Polazeći od zločinačke tradicije srpskog naroda, pogotovo od nasleđa zlatnog Miloševićevog doba, i neravnopravnosti žitelja Srbije, polazeći i od toga da je Pokrajina Kosovo i Kleptohija neotuđivi deo Srbije, idealna za manipulacije svih vrsta, kao i da je Republika Srpska neotuđivi ratni plen Srbije, vlastela Srbije donosi
USTAV REPUBLIKE SRBIJE
NAČELA USTAVA
Republika Srbija
Član 1.
Republika Srbija je država svih Srba i svih građana Srbije koji se osećaju kao Srbi, zasnovana na vladavini prava jačeg i društvenoj nepravdi, načelima partokratske demokratije, ljudskim i manjinskim neslobodama i pripadnosti palanačkim principima i hinjenim vrednostima.
Nosioci suverenosti
Član 2.
Suverenost potiče od Kartela (“vladajuće partije, ‘opozicione’ partije, enormno bogati ‘kontroverzni biznismeni’, vojska, raznovrsne policijske formacije, mafija, Crkva i dvorski intelektualci”), koji je vrši institucionalnim i vaninstitucionalnim putevima moći.
Nijedna grupa građana, makar bila sastavljena i od čitave populacije, ne može prisvojiti suverenost od Kartela, niti uspostaviti vlast slobodno izraženom voljom.
Vladavina jačeg
Član 3.
Vladavina jačeg je osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim pravima političkih i ekonomskih razbojnika da tlače svoje potčinjene. Uz dobrovoljni, ponizni, ropski pristanak potlačenih.
Vladavina jačeg se ostvaruje kontrolisanim izborima, koncentracijom vlasti, zavisnom sudskom vlašću, vlasništvom nad bogatstvima zemlje, monopolima, medijskom manipulacijom, zastrašivanjem, ubistvima, vojnom i policijskom silom.
Podela vlasti
Član 4.
Pravni poredak je jedinstven i nebitan. Poštuju se samo nepisani zakoni.
Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti u okviru Kartela.
Tradicionalna podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku ukida se kao neprimerena našem kulturnom modelu. Sva vlast je u rukama vlastele, što i sama reč kaže. Da bi sve bilo jednostavnije, vlast se koncentriše u rukama jednog čoveka koji se po potrebi menja, s vremena na vreme, kako bi se stvorio privid kretanja i promena.
Političke stranke
Član 5.
Jemči se i priznaje uloga političkih stranaka u oblikovanju političkih interesa građana – da dobiju posao u nekom upravnom odboru ili lokalnoj administraciji, da zaposle svojtu iz uže ili šire familije, da se utale, da otmu parče budžeta, da budu deo čeličnog lanca sveopšte korupcije.
Osnivanje političkih stranaka je zabranjeno, postojeće su sasvim dovoljne, jer nacionalno bogatstvo ipak nije neiscrpno.
Političke stranke neposredno vrše vlast i potčinjavaju je sebi i interesima članstva i finansijera.
Sukob interesa
Član 6.
Gospodari Srbije mogu da vrše neodređeno veliki broj državnih i javnih funkcija u isti mah, jer je reč o ljudima posebnog kova koji su kadri da istovremeno zavuku ruke u hiljade džepova.
Sukob interesa je oksimoron zabranjen zakonom zbog manjka inteligencije.
Grb, zastava i himna
Član 7.
Republika Srbija ima grb, zastavu i himnu koji spadaju u njena najveća prirodna bogatstva.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb, u zavisnosti da li je dvoglavi orao-mutant već odrastao ili je tek ptiče u gnezdu.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao državnički rekvizit za brisanje nosa, glancanje cokula i otklanjanje tvrdokornih mrlja na uniformi. U slučaju ratne oskudice, zastava se transformiše u svileni gajtan.
Himna Republike Srbije je tolerantna i miroljubiva pesma “Bože pravde”, koja pesnički nadahnuto čuva srpski ratni plan (“srpske zemlje”), prosvećeno traži pomoć od boga za trijumf u pokolju (“Kad nastupe borbe dani/k’ pobedi mu vodi hod”), te inovira militarističku doktrinu i inauguriše novi rod vojske – “srpski rod”.
Teritorija i granica
Član 8.
Teritorija Republike Srbije je jedinstvena, neodređena i sklona proširenju na susedne države. U trenucima nacionalnog amoka, teritorija se volšebno preobražava u svetu srpsku zemlju.
Granica Republike Srbije je ekstremno ekstrovertna, okrenuta ka spolja, izrazito labilnog karaktera, lelujavo treperava, vrlo pokretljiva i često voli da ode u patronažni obilazak susednih zemalja.
Glavni grad
Član 9.
Glavni grad Republike Srbije je masovna grobnica (po izboru).
Jezik i pismo
Član 10.
U Republici Srbiji u službenoj upotrebi su jezik mržnje i ćiriličko pismo zaborava.
Upotreba drugih jezika i pisama dozvoljena je između četiri zida, od kojih bar tri imaju uši.
Svetost države
Član 11.
Republika Srbija je sveta zemlja.
Crkve i verske zajednice su odvojene od države, sa izuzetkom Srpske pravoslavne crkve koja ispunjava svaku poru nacionalnog i državnog bića. SPC je duša državnog aparata, koja posvećuje večni poredak eksploatacije i daje mu božanske prerogative.
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava
Član 12.
Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava postoje samo ukoliko je lokalni feudalac član Kartela, što znači da se o životu i smrti lokalnog življa ne odlučuje u dalekoj prestonici, već na licu mesta.
Zaštita Srba u inostranstvu
Član 13.
Republika Srbija štiti prava Srba u inostranstvu, pogotovo pravo na balvan-revoluciju, otvaranje koncentracionih logora, etničko čišćenje nesrpskog stanovništva, genocidčiće (u granicama skromnih mogućnosti) i stvaranje genocidnih tvorevina.
Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom, najčešće u obliku deviznog priliva.
Zaštita nacionalnih manjina
Član 14.
Republika Srbija štiti prava manjina na specijalnim lokacijama (favela, logor, geto).
Država jemči posebnu zaštitu nacionalnim manjinama radi očuvanja njihovog identiteta (da bismo ih, kada se steknu uslovi za narodni odisaj, lakše locirali).
Ravnopravnost polova
Član 15.
Država jemči ravnopravnost polova, pred domaćom vlastelom su svi jednaki – i Severni i Južni pol.
Međunarodni odnosi
Član 16.
Spoljna politika Republike Srbije počiva na teoriji preklapanja srpskog duhovnog i fizičkog prostora oličenoj u filozofskoj maksimi “Gde su srpski grobovi, tu su srpske zemlje”.
Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije sve dok nas ne izda strpljenje, a onda počinje opštenarodno veselje sa pevanjem ratničkih popevki i pucanjem u pripadnike inovernih plemena.
Položaj stranaca
Član 17.
Stranci imaju sva prava zajemčena Ustavom i zakonom: da plate i na mostu i na ćupriji; da popiju batine s nogu; da budu proglašeni špijunima i bačeni u kazamat; da budu pokršteni; a ukoliko je stranac navijač, stiče i posebno pravo da bude ubijen.
Ljudska i manjinska prava i slobode
1. Osnovna načela
Neposredna primena zajemčenih prava
Član 18.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom primenjuju se neposredno, mahom u institucijama zatvorenog tipa.
Ustavom se jemče isključivo ona ljudska i manjinska prava koja su po (samo)volji vlastele.
Ustavom se ne jemče ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, jer to nije u duhu srpske tradicije.
Svrha ustavnih jemstava
Član 19.
Jemstva ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe razaranju ljudskog dostojanstva, ostvarenju pune neslobode i stavljanju svakog pojedinca tamo gde mu je mesto u nepravednom, zatvorenom i partokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava jačeg.
Ograničenja ljudskih i manjinskih prava
Član 20.
Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu biti dodatno ograničena, ako bilo koji član Kartela oseti potrebu za tim, u obimu koji je ograničen samo maštom vlastelina.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava uvek se može smanjivati, jer podanike treba držati u ropskoj pokornosti.
Dozvola diskriminacije
Član 21.
Pred Ustavom i zakonom su svi jednaki, ukoliko Ustavom i zakonom nije predviđeno drugačije.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu do smrtne presude.
Dozvoljena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Pripadnici bilo koje manjine, kao i članovi siromašnijih slojeva društva, ukoliko nemaju zaštitu bogatih i moćnih, imaju pravo da ostave svaku nadu pred vratima suda.
Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda
Član 22.
Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom. To obuhvata:
(a) pravo da se čovek smatra nevinim dok nadležni sud po kratkom postupku ne utvrdi njegovu krivicu;
(b) pravo na odbranu, što uključuje i pravo na posedovanje bazuke, tenka, puške prelamače i sablje dimiskije;
(c) pravo da se brani sa slobode dok mu ne ponestane municije.
Građani nemaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava, jer se to smatra izdajom zemlje.
2. Ljudska prava i slobode
Dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti
Član 23.
Svako ima pravo na poštovanje svog ljudskog dostojanstva za vreme obaveznog boravka u kazamatu. Zabranjen je svaki oblik zlostavljanja i mučenja koji Vlada nije odobrila.
Svako ima pravo na slobodan razvoj ličnosti, ukoliko Kartel ima neke koristi od toga. Slobodan razvoj ličnosti ne podrazumeva razvoj kritičkog mišljenja, samostalnog zaključivanja, niti bilo kog oblika lične inicijative, jer se to nikome ne isplati, ponajmanje samom razvijaču. Ličnost ima apsolutnu slobodu da razvija osobine koje su u skladu sa slovom i duhom Ustava i srpske tradicije: poslušnost, podaništvo, prilagodljivost svakoj podlozi, sluganstvo, vazalstvo & vazelinstvo, strašljivost prema jačima, surovost prema slabijima, lojalnost plemenu, laktanje, klimoglav, kukavičluk i murdarluk.
Pravo na život
Član 24.
Ljudski život ne vredi ni pišljivog boba, eventualno može da posluži kao moneta za potkusurivanje u robno-novčanoj razmeni članova Kartela.
Svako ima pravo na poštovanje smrti i metafizičku nesigurnost. Ovo pravo se nikome ne sme niti dodati, niti oduzeti.
Svako ima pravo da ubija i da bude ubijen, osim onoga ko je već ubijen. On ima pravo da bude mrtav dok sud ne odluči drugačije.
Svaki pripadnik vlastele ima pravo da na svojoj duši nosi onoliko ljudi koliko može da ponese a da ne dobije kilu.
Povredivost fizičkog i psihičkog integriteta
Član 25.
Fizički i psihički integritet je povrediv, pogotovo ako se građanin nađe na putu nekom pripadniku vlastele. Nijedan rob nije nezamenljiv, a jedini integritet koji nešto vredi je teritorijalni. Zemlja je sveta, čovek nije.
Svako može biti izložen mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, ili podvrgnut medicinskim i naučnim ogledima, bilo zarad koristi ili zarad zabave dokone vlastele.
Ropstvo, položaj sličan ropstvu i prinudni rad
Član 26.
Svako ima pravo da bude držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Pravo se stiče rođenjem i traje do prirodne ili nasilne smrti. Zbog ostataka zaklanog samopoštovanja i buntovništva u pojedincu, ovaj položaj se ne naziva zvanično ropskim, ali ako građanin radi za stan i hranu (srećnija varijanta), ili mu plata ne dostaje za potrošačku korpu (češća varijanta), svejedno je kako je njegov položaj zvanično imenovan.
Trgovina ljudima je dozvoljena, jer je reč o robi široke potrošnje koja ima raznolike namene: topovsko meso, robovska radna snaga, izvođači radova na gubilištima, seksualni objekt, otirač za cipele, dobrovoljni davalac krvi za otadžbinu i ratne profitere.
Prinudni rad je dozvoljen i poželjan, jer nikakav drugi rad nije ni predviđen Ustavom.
Pravo na slobodu i bezbednost
Član 27.
Svako ima pravo na slobodu da brine za sopstvenu bezbednost. Lišavanje slobode je arbitrarno i zavisi od vlastelinskog kaprica, čime se izjednačava pravno i faktičko stanje.
Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa ne obaveštava se o razlozima lišenja slobode, jer taj razlog najčešće ne postoji.
Kaznu koja obuhvata lišavanje slobode može izreći samo sud po naredbi bilo kog pripadnika Kartela.
Postupanje s licem lišenim slobode
Član 28.
Prema licu lišenom slobode mora se postupati nečovečno, uz obavezno narušavanje onoga što je ostalo od njegovog fizičkog i psihičkog integriteta, ili pretvaranje lica u krvavu amorfnu masu.
Sve vrste nasilja su poželjne, jer je lice lišeno slobode izbrisano sa spiska ljudskih i poluljudskih bića koja životare sa druge strane rešetaka.
Iznuđivanje iskaza je obavezno. Zabranjeno je dobrovoljno priznanje, jer se time ukida mogućnost zabave islednicima.
Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda
Član 29.
Lice lišeno slobode bez odluke suda stiče pravo da posluži kao zamorče u ispitivanju granica ljudske bestijalnosti.
Pritvor
Član 30.
Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo najčešće nije u pritvoru, jer pripada povlašćenoj kasti političkih i ekonomskih razbojnika za koje zakoni ne važe.
Pritvoreno lice mora biti odmah saslušano. Prilikom saslušanja službeni organ je dužan da napravi tonski zapis krika, jauka, leleka, vrištanja, zapomaganja i molbi za milost, od kojih se iskaz pritvorenika najčešće sastoji.
Trajanje pritvora
Član 31.
Trajanje pritvora je stvar slobodnog sudijskog uverenja. Lica se zatvaraju i puštaju na mig zainteresovanog člana Kartela, sudija je samo provodnik vlastelinske volje.
Pravo na pravično suđenje
Član 32.
Svako ima pravo da ga zavisni, pristrasni sud, nepravično i kad mu se ćefne, osudi po hitnom postupku za delo koje nije počinio.
Optuženi nema pravo na prevodioca ako ne razume službeni jezik strašnog suda, jer se podrazumeva da svako treba da govori srpski pa da ga ceo svet – uključujući i srpsko sudsko osoblje – razume.
Ako je optuženi slep, gluv ili nem, nema pravo na besplatnog tumača. A nema pravo ni da ga plati. Tako se sužava manevarski prostor za odbranu i olakšava posao sudskim organima, koji nemaju luksuz da troše svoje dragoceno vreme bakćući se sa kojekakvom defektnom boranijom.
Pravna nesigurnost u kaznenom pravu
Član 33.
Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin, genocid i zločin protiv čovečnosti ne zastareva, pod uslovom da su dotična dela izvršena nad pripadnicima srpske nacije. Ako su žrtve pripadnici drugih nacionalnosti, navedeni delikti ne smatraju se krivičnim već junačkim delima.
Pravo na rehabilitaciju
Član 34.
Svaki kvisling koji je bez osnova ili nezakonito lišen slobode, pritvoren ili osuđen samo zato što je sarađivao sa nacističkim okupatorima, ima pravo na rehabilitaciju, naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom, uključujući i pravo na oreol i crveno slovo u crkvenom kalendaru.
Saradnici okupatora nad kojima je izvršena smrtna kazna imaju pravo na vaskrsenje u školskim programima, na uličnim tablama, u paraistorijskoj literaturi i na nacionalnom pijedestalu.
Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo
Član 35.
Svi imaju podjednaka prava na nepravično suđenje.
Svako ima pravo na žalbu koja će završiti u kanti za smeće.
Pravna sredstva su dostupna svakome ko može da ih plati, od kašikare do bazuke, od bacača plamena do malog kućnog tenka, od haubice do plaćenog ubice.
Pravo na pravnu ličnost
Član 36.
Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o tome kome će robovati. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina, a završava se sa navršenih 18,01 godina. Ostatak tzv. života lice provodi pod čvrstom skrbničkom rukom vlastele, koja propisuje šta lice treba da radi, misli i govori, što svakom građaninu Republike Srbije olakšava tegobne životne izbore i lišava ga omražene odgovornosti za sopstveni život.
Sloboda kretanja
Član 37.
Svako ima pravo da se slobodno kreće i nastanjuje u Republici Srbiji, da se vrti u krug, da besciljno luta od nemila do nedraga, i da se izgubi u lavirintu podzemlja.
Pravo da se napusti Republika Srbija može se ograničiti zakonom, ako je to neophodno radi sprečavanja odliva mozgova i sveopšte bežanije iz srpskog raja na zemlji.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj uređuje se zakonom o konc-logorovanju. Stranac može biti ubijen ili proteran samo na osnovu odluke nadležnog organa, ili na osnovu ličnog hira bilo kog pripadnika vlastele.
Progon stranca zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, državljanstva, pripadnosti manjinskoj društvenoj grupi ili nepodobnog političkog mišljenja je obaveza svakog državljanina Republike Srbije. Bez stranca nema udarca!
Nepovredivost stana
Član 38.
Stan je nepovrediv, ali i izrazito neotporan na granate, mine, bombe i otimačinu.
Svaki pripadnik vlasti ima pravo, u bilo koje zlo doba dana i noći, da uđe u tuđi stan i izvrši pretres bez naloga, jer srpski sebri nemaju šta da kriju od svoje vlastele.
Nadležni organ ima pravo i obavezu da na licu mesta zapleni sve pronađene ilegalne supstance: novac, zlato, zlatne zube, hartije od vrednosti, umetničke i neumetničke slike (u zavisnosti od ukusa organa), antikvitete i slične starudije.
Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja
Član 39.
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je besmislena, jer sebri ne treba da imaju tajne pred vlastelinima kojima na srcu leži biblijska ideja-vodilja: „Ništa nije skriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati“.
Tajne službe imaju pravo da prisluškuju telefone, čitaju mejlove i prate sve oblike komunikacije, uključujući i telepatske, da bi građane sačuvali od zlih pomisli protiv vladajuće kaste. Ko se sam čuva, i BIA ga čuva.
Zaštita podataka o ličnosti
Član 42.
Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. Za razliku od ličnosti na koje se odnose, podacima ne sme faliti ni dlaka s glave
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka služe u zakonske svrhe kao što su: ucena, držanje za jaja, lansiranje afera preko tabloida i kabloida, naslađivanje kućnim video snimcima, sakupljanje građe za roman, studije ljudske prirode.