Nakon gigantskog derneka Marka Perkovića Thompsona na Hipodromu usledile su salve kritika i komentara. Na meti kritičara našli su se ustaški pozdrav “Za dom spremni” koji se horski orio iz nekoliko stotina hiljada grla, ideologija krvi i tla, normalizacija ustaštva pod okriljem državnih, crkvenih i partijskih struktura, te niz sličnih kukastih pojava. Došla su neka čudna vremena, ne sme pevač da kliče ustaški pozdrav samo zato što su ga koristili kvislinzi, koljači i izvođači genocida. Šta je sledeće? Dušebrižnici će zabraniti dizanje desnice u zrak i uzvikivanje “Sieg Heil”? Proglasiće svastike nepodobnim simbolima? Zaustaviće rehabilitaciju četnika, ustaša i ostalih kolaboranata? Zabraniće kleru da koljačima instalira zlatni oreol na glavu metodom revizionističkog prišrafljivanja? Izbrisaće rodoljublje, domoljublje i patriotizam krvoločnog tipa iz srca i mozgova omladine koja se rafalno socijalizovala u okružju raznih thompsona i ostalih puškomitraljeza?
Dežurnim kritičarima osetljivim na taj, kako se ono zove, jeste, fašizam, potpuno su promakli drugi aspekti hipodromskog derneka bez konja koji jure. Naime, u naše doba vlada uverenje da poeziju niko ne čita, da stihove niko ne voli, da je tom književnom rodu odzvonilo. Mržnja prema poeziji rađa se još u osnovnoj školi, na časovima maternjeg jezika i pripadajuće mu književnosti gde vas nastavnici uporno smaraju klasicima nacionalne književnosti. Deca teško mogu da zamisle nešto dosadnije od detaljne analize stihova nacionalnog barda i traženja skrivene poruke u pesničkoj boci.
Međutim, kao što smo videli, pola miliona ljudi ne da voli poeziju, nego zna na hiljade stihova naizust, svi padaju u kolektivni trans i pevaju omiljene verse svog poetskog idola. Zato bi valjalo urgirati na nadležne prosvetno-osvetne organe da u školski program uvrste pesme pop zvezda-padalica koje uživaju ogromnu popularnost među mladima. Počasno borbeno mesto u čitankama bi trebalo da zauzmu izabrani stihovi iz opusa Marka Perkovića Thompsona, kantautora hrvatskog i svetskog. Thompsonova stihotvorenija biće opremljena dodatnim pitanjima i zadacima da bi učenici lakše došli do jedinog ispravnog smisla poezije, te da bi se izbegla eventualna leva skretanja u tumačenju.
Pitanja i zadaci
- Thompson često insistira na činjenici da svaki pravi Hrvat ima gene od kamena (“Geni, geni kameni, takvi smo mi rođeni, uzmi ili ostavi.”) Da li je petrifikacija kao nacionalni ideal logična posledica doživljavanja sebe kao ugaonog kamena državne građevine? Od koje vrste kamena su napravljeni pomenuti geni? Od mramora, granita, kvarca? Da nije u pitanju optička varka, pa se poeti umesto nadgrobnog spomenika priviđa genetski materijal? Šta mislite o pseudonaučnoj tvrdnji izvesnih genetičara da dezoksiribonukleinska kiselina nije od kamena? Objasnite uticaj judeo-masonsko-komunističke zavere na savremenu genetiku. Napišite esej na temu “Uloga DNK u svetskoj revoluciji”.
- U istoj pesmi Thompson veli “Loša bila ‘45,/ rasula nas preko svijeta,/ a sad nova loza raste,/ vratile se doma laste.” Zašto se laste 45 godina nisu vraćale kući? Gde su za to vreme bile? Da li su se doma vratile iste laste ili njihovi potomci? Koliki je životni vek laste koju muči nostalgija? Da li laste svijaju gnezdo u vinovoj lozi? Ili je reč o posebnoj vrsti lasta koje su se u domaji odavale saradnji sa nacističkim okupatorom, pa nisu smele da se vrate ranije jer bi ih čekalo suđenje, kako tvrde zli komunistički jezici?
- U pesmi “Ljutu travu na ljutu ranu” pesnik peva: “Od mog srca, draga,/ i ljubavi tvoje/ ima jača ljubav/ – ljubav zemlje moje.” Zašto varanje žene sa zemljom nije preljuba? Zašto je pesnik prisvojnu zamenicu upotrebio u jednini? Zbog rime ili zbog toga što je preko 90 posto zemlje u vlasništvu muškaraca? Da li se ljubavna veza pesnika i zemlje može protumačiti kao protivprirodni blud? Šta biskupska konferencija misli o tome?
- Druga strofe iste pesme glasi: “Sjećaš li se, draga,/ pričale su kiše/ za ljubav se gine,/ zbog Hrvatske diše.” Na kom jeziku govore kiše? Pogodite u kojoj je školi pesnik naučio jezik kiša i postao poliglota. Da li monsunske kiše znaju hindi jezik? Da li je provala oblaka dokaz da nepogode imaju smisao za humor? Da li ljudi dišu i izvan Hrvatske? U kojim državama? Ako dišu, da li to čine punim plućima ili na slamčicu? Zašto je Thompson disao u vreme dok je Hrvatska bila republika u okviru mrske komunističke Jugoslavije? Da li je uopšte disao ili se suzdržavao od te sumnjive delatnosti čitavih četvrt stoleća, što bi bio svetski rekord u nedisanju sa preponama?
- U pesmi “Tamo gdje su moji korijeni” Thompson veli: “Kada čujem naše pjesme, krv u meni vri,/ to je ljubav što u duši godinama zri.” Izvedite mali eksperiment u muzičkom kabinetu: slušajte rodoljubive pesme i proverite na kojoj temperaturi ključa krv. Račun za materijalnu štetu i uništeni inventar dostavite nadležnom ministarstvu. Da li je krv koja provri bakteriološki ispravna? Ako jeste, pozovite grofa Vlada Cepeša na čaj.
- U pesmi “Neću izdat ja” Thompson peva: “Život moj je poput hladne rijeke, beskrajan i vijuga se”. Da li je samo hladna reka beskrajna ili to važi i za toplovodne tekuće pojave? Navedite neku reku koja je definitivno beskrajna. Kako to ne znate nijednu? Kakvo ušće? Pa šta ako se svaka reka uliva u neku drugu reku, jezero, more ili okean? To ne znači da nije beskrajna. Koga briga za geografiju i zdrav razum kad Thompson lepo kaže da je reka beskrajna? Očigledno je da je to ušće i slične pojave u prirodi smislio neki crveni demon, sve je to deo judeo-komunističke zavere protiv našeg roda. Ne samo muškog, nego i hrvatskog. Napišite sastav na temu: Da li je reka bez kraja ili je pevač bez mozga?
- U pesmi “Ljubavna” (koja, za divno čudo, ne govori o ljubavi prema domovini) poeta pita voljenu osobu, najverovatnije pripadnicu ljudske vrste: “Kakav si to plamen zapalila u meni/ Zašto te želim ko zlatnu ribicu/ Kad sam te na početku susreta našeg/ Mogao baciti ko izgorenu šibicu”. Zašto zapaljeni poeta ne pribegava protivpožarnom aparatu, što bi bilo logično, već vapi za zlatnom ribicom? Možda mu je vatra zahvatila sinapse, pa mu se sve pobrkalo u glavi, jer zapravo žudi za akvarijumom u kojem se nalazi zlatna ribica, kako bi vodom zagasio požar? Ako je na početku susreta poeta mogao da baci voljenu žensku osobu kao izgorelu šibicu, čime ga je ona to kasnije zapalila, s obzirom da je odmah dogorela? Koliko je trajao taj susret, budući da je na početku susreta voljena osoba po hitnom postupku zapaljena, pa je brzo sagorela? Zašto pesnik nije otišao u vatrogasce, pošto već ima problema sa paljevinama i piromanijom?
- U pesmi “E, moj narode” pesnik se obraća svom ličnom narodu koji se nalazi u njegovom privatnom vlasništvu, upozoravajući ga na pretnje i opasnosti koje ga vrebaju: “Antikristi i masoni/ Komunisti ovi, oni/ Šire sotonske fraze/ Da nas poraze”. Gde je pesnik naučio veštinu prepoznavanja Sotoninog glasa? Kako ume da razlikuje anđeoske od đavolskih poruka? Šta ste rekli? Pošto je takva veština dostupna samo najposvećenijim monasima i pustinjacima, i to nakon decenija borbe sa demonima i iskušenjima, nakon silnog truda zarad sticanja vrline i dara razlikovanja duhova – da li to znači da naš poeta, koji nema to neophodno iskustvo, zapravo ne ume da prepozna ni antihristove ni Satanine poruke, pa govori nasumice? Kakvo je to pitanje? Ko ovde postavlja pitanja – autori čitanke ili učenici? Tišina tamo!
- Zašto stihovi “Domoljublje prozvali fašizam,/ tako brane njihov komunizam./ Prozirna demagogija!” nemaju nikakve veze sa politikom, kako sam pesnik izričito tvrdi? Pokažite tačno mesto gde se ta veza ne vidi. Da li se u upotrebi nepoetskih reči jasno vidi pesnikova privrženost avangardi? Da li je slučajno to što se rimuju reči fašizam i komunizam? Je l’ vam sad jasno zašto je jezik mudriji od čoveka?
Kako to – možda je bilo obrnuto? Fašisti su fašizam nazvali domoljubljem da bi tobože sakrili svoju pravu prirodu? A zapravo su komunisti bili istinski domoljubi, jer su se borili protiv fašističkog i nacističkog okupatora? A oni koji su vikali “Za dom spremni” bili su kvislinzi, saradnici okupatora, mučitelji, ubice, sadisti i koljači? A sarađivali su i sa drugim kolaborantima, četnicima, pa su na kraju zajedno bežali ispred antifašista? Ko to kaže? Činjenice? A šta su te činjenice po nacionalnosti? Aha, tačno smo znali da nisu Hrvati. Deco, istorijske činjenice su vekovni neprijatelji našeg, a i svakog drugog slobodarskog naroda, ne zna se kome su ta kleta fakta više radila o glavi – ustašama ili četnicima. To vam judeo-masoni, antikristi, komunisti i ostali satanistički antifašisti ubacuju takve prelesne pomisli u glavu. Vidi se da niste dovoljno slušali Thompsona. Još niste za dom spremni.