Aktivisti grupe STAV (Studenti protiv autoritarne vlasti) i članovi Pokreta slobodnih građana održali su sastanak u prostorijama ove stranke u Novom Sadu. Audio-snimak njihovog razgovora objavili su Vučićevi tabloidi, uz gromopucatelne naslove i prateću umobolnu verbalnu pirotehniku. Po takozvanim medijima, a zapravo trovačnicama sevale su optužbe za terorizam i rušenje države, to su pisali razni informeri i ostali kuriri, članovi udruženog zločinačkog poduhvata protiv žitelja Srbije.
Razgovor je tajno snimljen, najverovatnije uz pomoć prislušnih uređaja, ilegalno, kao što se to inače radi u tiranijama. Odmah potom počela su hapšenja. Uhapšeni su aktivista i student Lazar Dinić, te članovi Pokreta slobodnih građana: Lado Jovović, Marija Vasić, Davor Stefanović, Srđan Đurić i Mladen Cvijetić. Potom je usledio i pretres stanova aktivista grupe STAV – Mile Pajić, Lazara Dinića, Branislava Đorđevića, Doroteje Antić, Dejana Bagarića, Anje Pitulić i Jovana Dražića.
Viši sud u Novom Sadu odredio je uhapšenima pritvor od 30 dana, bez ikakvog osnova, čak i bez bilo kakvog dokaza koji bi uhapšene teretio za nekakvo krivično delo. Tužilaštvo nije priložilo nijedan jedini dokaz uz krivičnu prijavu, što znači da od ovog trenutka policija može da uhapsi bilo koga zbog bilo kog izmišljenog krimena, a tužilaštvo može da ga drži u kazamatu bez ikakvih dokaza.
Pritom je priča o nekakvom planiranju rušenja ustavnog poretka i državnom udaru besmislena. Nije o tome bilo reči, a čak i da je bilo – besmisleno je. Vučić i njegovi napredni skakavci odavno su srušili ustavni poredak, ne može se srušiti ono čega nema. Onaj ko je srušio ustavni poredak optužuje druge za rušenje ustavnog poretka – apsurd nad apsurdima.
Gulagonostalgičar
Ako tiranin naredi hapšenje, ako tabloidi nekog proglase za neprijatelja, teroristu, kriminalca – bednici iz tužilaštva i policije će naprosto izvršavati naređenja, kršeći zakon, iako su položili zakletvu koja im to zabranjuje. U vreme neprežaljenog Džugašvilija čekisti su se bar trudili da fabrikuju nekakve dokaze, koliko god plodovi njihovog uma, na osnovu kojih su milioni pobijeni u gulazima, izgledali kao čista fantastika.
Krvožedni tabloidi se nisu zaustavili, već su nastavili sa širenjem lažnih vesti, progonom veštica i širenjem paranoje, što im je ionako primarni zadatak. Izmislili su da je jedan deo učesnika snimanih razgovora pobegao u Hrvatsku, da su im “ustaše” pružile utočište, da se nalaze u bekstvu od zakona i tome slične bljuvotine. Zapravo je nekoliko aktivista sa prisluškivanog sastanka trebalo da učestvuje na tribini posvećenoj studentskim protestima, u okviru festivala ZNA DU (ex Rebedu) koji se svakog marta održava u Dubrovniku, na kojem gostuju ugledni pisci, novinari, reditelji, aktivisti i javne ličnosti iz celog regiona, na čelu sa feralovcima Viktorom Ivančićem i Borisom Dežulovićem.
Od razularenog Vučića koji ne ume da izađe na kraj s protestima ništa nas više ne iznenađuje, pa ni prisluškivanje opozicije, proglašavanje boraca za demokratiju teroristima i politički progon neistomišljenika. Kad bi imao potpuno odrešene ruke, kad ne bi imao nesreću da se Srbija nalazi na evropskom kontinentu, on bi jednostavno tenkovima gazio demonstrante, hapsio svakog ko se usudi da pisne i osnovao domaću verziju Gulaga za sve opozicionare, buntovnike i neposlušnike. Stari ratni huškač i učesnik udruženog zločinačkog poduhvata, Šešeljev ađutant, funkcioner zlikovačke partije i ne zna ništa drugo. Videlo se to i po upotrebi zvučnog topa ili nekog sličnog oružja na subotnjem protestu. Lepo je na ovom mestu pre neki dan napisao Edin Zubčević: “Srbija za početak mora shvatiti i prihvatiti da je Vučić utjelovljene zla devedesetih, a veliko je to zlo”.
Visoka partijska ograda
Ono što iznenađuje je mlaka reakcija javnosti, tišina koja okružuje progonjene ljude, a još više ograđivanje od njih. Pokret slobodnih građana je požurio da se ogradi od sopstvenih članova sramotnim saopštenjem u kojem vele ovako: “Iznešeni stavovi ne predstavljaju ni stavove niti planove Pokreta slobodnih građana, a ponajmanje odnos naše organizacije prema studentskim protestima i njihovim zahtevima. Svesni činjenice da su u ovom trenutku sve druge teme od manjeg značaja, pa i to ko je i na koji način snimao razgovor, želimo da uputimo izvinjenje svim građanima zbog neodgovornih diskusija i da garantujemo da niko od članova Pokreta slobodnih građana nijednim svojim gestom niti aktom u subotu neće narušiti opšti izgled protesta koji treba da proteknu u mirnom i dostojanstvenom tonu”.
U ovom trenutku su “sve druge teme od manjeg značaja, pa i to ko je i na koji način snimao razgovor”? Jeste li vi pri sebi? Ko vam je pisao saopštenje? Vladimir Đukanović, Ana Brnabić, Dragan J. Vučićević ili neki hibrid ovih čudnovatih bića? Prisluškivanje opozicije je, dakle, drugorazredno pitanje, nešto sporedno i nevažno.
Država vam se na vaše oči pretvara u rusku guberniju, u tiraniju gde je najnormalnije postavljati prislušne uređaje u prostorije političkih protivnika, gde je najordinarnija stvar da vam članove stranke, saborce i neustrašive aktiviste zločinačka banda koja je uzurpirala vlast proglašava teroristima i rušiteljima ustavnog poretka, a vi se mirno ograđujete od njih i stajete na stranu naprednjačkih razbojnika, podržavajući progon? Svaka čast, majstori! Jeste li to sami smislili ili vam je neko pomogao? Možda je ipak trebalo da angažujete ChatGPT, on bi sigurno sročio suvislije i razumnije saopštenje.
R2D2 protiv represije
ChatGPT je zapravo to i uradio. Pitao sam ga da napiše saopštenje u ime PSG-a i evo šta je softver sročio: “Pokret slobodnih građana najoštrije osuđuje nezakonito i nelegitimno prisluškivanje i objavljivanje privatnih razgovora aktivista grupe STAV i naših članova. Ovakvi postupci, karakteristični za autoritarne režime, predstavljaju grubo kršenje osnovnih ljudskih prava i pokušaj zastrašivanja građana koji se bore za demokratiju i slobodu mišljenja.
Posebno upozoravamo na manipulativnu i senzacionalističku obradu ovog slučaja u režimskim medijima, koji, umesto da informišu javnost, služe kao oruđe političke represije. Svaka neistina i tendenciozna optužba izneta protiv naših članova i aktivista biće razotkrivena i pravno osporena. Pozivamo građane Srbije da ne nasedaju na propagandu i da se zajedno suprotstavimo zloupotrebama sistema, borimo za vladavinu prava i društvo slobodnih i odgovornih pojedinaca”.
Tja, R2D2 se baš izveštio, pogotovo u pisanju ove vrste šematskih tekstova, sve mu ide, od crkvenih propovedi do partijskih saopštenja, i uglavnom pokaže veću dozu čovečnosti od pripadnika ljudske vrste. Ruku na srce, PSG se brzo kovarnuo i opametio, pa su izdali nekoliko saopštenja u kojima vele da su njihovi članovi politički zatvorenici, najavljuju krivične prijave i tužbe protiv odgovornih za neosnovano privođenje i zadržavanje, hapšenja su proglasili za “nastavak represije režima”.
“Naši članovi nisu izvršili nikakvo krivično delo, već je reč o dokazanim borcima za ljudska i građanska prava i slobode, ljudima koji se godinama unazad bore za pravedno i slobodno društvo, što nipošto ne može da se kaže za one koji su na sinoćnjem protestu upotrebili zvučni top i još jednom demonstrirali činjenicu ogoljene diktature pod kojom živimo”, jasno veli PSG. Dobro, malo su se izvadili i prešli sa Vučićeve na stranu sopstvenih članova. Pohvalno.
Visoka studentska ograda
Studenti u blokadi izgleda nemaju nameru da načine sličan korak u smeru nazivanja stvari pravim imenom i odbrane aktivista koje proganja tiranski naprednjački režim. Čim su snimci emitovani na sajtu “Informera” i sličnim medijima za specijalne operacije, Studenti u blokadi su se oglasili saopštenjem. U tom sočinjeniju nisu imali zamerke na nezakonito prisluškivanje opozicije, medijski linč političkih protivnika i srodne elemente političkog progona, pogodilo ih je nešto drugo.
“Jučerašnja vest o otkrivenim planovima nekih organizacija za iskorištavanje sutrašnjeg protesta u svoju korist sve nas je duboko razočarala. Od početka blokada postoji strah od toga da su one samo deo tuđeg plana za preuzimanje vlasti, uglavnom stranih organizacija”, vele studenti. Kakve strane organizacije? Ko to pokušava da preuzme vlast preko studenata? CIA, Vatikan, masoni, EU, vanzemaljci? Gde su to čuli? U nekom od milion Vučićevih beskrajnih solilokvija? Ili je ova teorija zavere došla iz bogate višedecenijske tradicije koja je odavno postala mejnstrim?
Vlast je u rukama kriminalaca, ratnih i poratnih zločinaca, korumpiranih razbojnika, društvenog taloga kojem su se ostvarili najluđi snovi, preko svake mere očekivanja. Razvlašćivanje te klike je pitanje opstanka, već je kasno, a sutra će biti još poznije. Naprednjački režim svakako neće ispuniti studentske zahteve, ustanove neće volšebno profunkcionisati, neće biti uspostavljena vladavina prava. Iz ovog truizma logički sledi da mora neko drugi da dođe na vlast da bi zahtevi bili ispunjeni. Malo je čoveku glupo i da piše ovakve očiglednosti, ali vremenom se navikne, posle dve-tri decenije ponavljanja da je nebo plavo, trava zelena, a ubistvo zločin, čak i kad se vrši u ime nacije.
Magijsko mišljenje
Svašta je još nadrobljeno u tom saopštenju, na primer: “Nemamo kontrolu nad nestudentskim organizacijama. Naše blokade NISU pod uticajem ijedne od njih. Iskorištavanje izgrađenog impulsa od strane političkih aktera nije ništa novo”. Nije u pitanju korišćenje nesrećno skovane sintagme “izgrađeni impuls”, već se radi o pokušaju političke artikulacije protesta, odnosno prevođenju kolektivne psihoterapije u političku akciju. Na snimljenom razgovoru bilo je reči o skandiranju parole “Prelazna vlada”, te o potencijalnom upadu u RTS, ako masa krene u tom smeru.
Šta znam, možda je nekim ljudima dosadilo da prelaze pola Srbije da bi slušali muzički program, “Vostani Serbie”, “Ostajte ovdje”, “Srpkinju”, “Tamo daleko”, “Ovo je Srbija” i ostale muzičke numere koje ne vode baš u dobrom pravcu. Možda bi neki ljudi hteli da čuju i neki plan, da preduzmu nešto konkretno ili da bar nazru kako će videti leđa zločinačkom režimu. Možda ima ljudi koji ne vide direktnu vezu između što masovnijeg okupljanja i pada režima. Možda neki skeptici i jeretici misle da je prećutno uverenje kako je dovoljno da nas se okupi pola miliona ili milion na jednom mestu, pa da se dogode društvene i političke promene – u suštini oblik magijskog mišljenja, da ne kažem bajanje.
Ima i nekih nerazumljivih delova saopštenja, na primer: “To da se naše blokade podudaraju vremenski s ‘gorućim’ pitanjima za zapad, poput narušavanja teritorijalnog integriteta naše države i uvođenja sankcija drugim državama, slab je argument po tome što su ta dva pitanja već jako dugo ‘goruća’”. Studenti u blokadi ovde očigledno s nekim polemišu, ali nisu naveli s kim, niti s kojim to stavom i mišljenjem neznanog junaka ukrštaju mačeve, pa je bolje ne upuštati se u tumačenja.
Sigurno je samo da pominjanje “narušavanja teritorijalnog integriteta naše države” govori o neznanju kako je došlo do toga da Kosovo pobegne od Srbije, a i sama konstrukcija svedoči o određenom ideološkom usmerenju koje ne vodi do uspostavljanje države u kojoj nadstrešnice ne padaju, već u dijametralno suprotnom smeru. U istom smeru vodi i retorika o stranim organizacijama koje bi da preuzmu vlast.
Na brisanom prostoru
Dobro, nisu studenti krivi što su ih građani masovno proglasili za apostole, mesije, božanske spasioce koji će nas odvesti u obećanu zemlju, skidajući tako odgovornost sa sebe, prebacujući sav teret na pleća mladih ljudi. To bi udarilo u glavu i mnogo iskusnijim osobama. Slediti vođu, individualnog ili kolektivnog, svejedno, vekovna je ovdašnja tradicija, o čemu Domanović ima zanimljivu priču, čiji naslov budi nezgodne asocijacije kad se prevede na nemački.
Ne treba terati mak na konac, ali je zaista neprihvatljivo okomljivanje na grupu mladih aktivista izloženu jezivom političkom progonu koju sprovodi razbojnički režim. Pogotovo što je reč o aktivistima koji su zapravo i započeli pobunu u novembru prošle godine. Podsetimo se da su neki od njih bili na meti režimske represije od početka, Milu Pajić i Doroteju Antić BIA je bukvalno kidnapovala početkom novembra.
To je samo deo njihove borbe koja traje mnogo duže, zbog čega ih tabloidi provlače kroz “toplog zeca” sve vreme. Protiv Mile Pajić objavljeno je na stotine tekstova u režimskim trovačnicama, ogavnih podmetačina, gadarija i snajperskih uradaka. STAV se mesecima borio protiv nelegalnih izbora za Studentski parlament u Novom Sadu. Prošle godine su blokirali ulaz u Rektorat, pojavila se grupa od tridesetak maskiranih batinaša u crnom, koja je prvo bacila eksplozivnu napravu na okupljene studente, a potom su prešli i na primenu fizičke sile, nakon čega je dvoje studenata – Mila Pajić i Srđan Đurić – završilo u Urgentnom centru. Na svu sreću, prošli su samo sa lakšim povredama.
Naprednjačka klika je promenila pravilnik za izbore za Studentski parlament, kako bi ovo telo zadržali pod svojom kontrolom. Da bi se studentska grupa registrovala i potom kandidovala, neophodno je da sakupi 500 potpisa i da ih overi u roku od pet dana, i to kod naprednih overivača koji rade dva sata dnevno. Nepošteni uslovi, ali bi se nekako prevazišli da su onomad studenti bili ovako svesni i pobunjeni, lako bi se skupilo tih 500 potpisa. Međutim, u to vreme to je bila nemoguća misija.
Vrlo je nepošteno i nečasno, da ne upotrebim teže termine, da oni koji su tada stajali po strani danas budu moralne sudije aktivistima koji su borbu započeli mnogo pre ovih masovnih demonstracija. Ako ništa drugo, elementarna logika nalaže da ne ostavljaš saborce na vetrometini, na brisanom prostoru, same, bez zaštite, dok ih režim hapsi, progoni i zlostavlja. Vučić ih je već ogradio zatvorskim zidinama, dodatno ograđivanje je pleonazam.
Do najkasnije noći
Lepo reče Ana Lalić: “Lakoća sa kojom se probuđena Srbija ogradila od grupe studenata koja je lično zaslužna za njeno buđenje i koja je pokrenula ovu lavinu solidarnosti je beskrajno sramotna, uznemirujuća i licemerna”. Uz komentar je objavila dve fotografije Lazara Dinića, jednu sa protesta, gde ga vidimo sa megafonom, i drugu od pre neki dan, kako ga policajac privodi.
Pisao sam i ja o građanima koje je probudila studentska pobuna, ne misleći tu metaforu do kraja. Jer onaj ko se probudio pre ili kasnije će ponovo morati da usni. Ima, međutim, ljudi koji nisu spavali ni ranije, pa neće ni posle ovih protesta, kako god se oni završili. Ima onih koji se vode stihovima Dušana Matića: “Da spavam? Ne. Da bdim, kasno, do najkasnije noći”.
U međuvremenu je 30 nevladinih organizacija zatražilo da se prestane sa progonom aktivista STAV-a i članova PSG-a, Zeleno-levi front traži da budu pušteni iz zatvora, poslanik ove stranke Rastislav Dinić objavio je na Peščaniku tekst “Koliko će nas ostati?”, podržavaju ih i novinari RTV-a Darko Šper i Mijaz Čivović koji su stupili u štrajk glađu, studenti i srednjoškolci iz Bora stali su uz Lazara Dinića, progonjene podržavaju i Feministička antifašistička mreža, ekološki aktivisti, brojni pojedinci i organizacije.
Radivoje Jovović, pokrajinski poslanik PSG-a, koji je od početka bio na strani aktivista, pozvao je građane da se “pridruže skupu podrške nepravedno i nezakonito pritvorenim aktivistima” koji će se održati u petak u Novom Sadu. Ni za Studente u blokadi još nije kasno da se pridruže odbrani progonjenih. Što bi rekla jedna protestna pesma iz devedesetih: “Nema više vremena / Moram da zauzmem STAV”.