Evropski zvaničnici već desetak godina ispoljavaju natprirodnu popustljivost prema autokratskom režimu Aleksandra Vučića. Predsednik Srbije čini sve što je u njegovoj moći da sabotira evropske integracije zemlje koju vodi, zatire evropske vrednosti na svakom koraku, zamajava briselske birokrate, laže, maže i lažipriče slaže – bez ikakvih posledica. Prvi naprednjak ih pravi budalama, a oni mu uzvraćaju slanjem novca iz pristupnih fondova, ekonomskim investicijama, poklonima, povoljnim kreditima i privilegovanim uslovima poslovanja sa Evropskom unijom, zahvaljujući čemu je ovde došlo do nerealnog podizanja životnog standarda, bar za jedan deo stanovništva.
Vučiću je pošlo za rukom i da se stavi na stranu agresorske Rusije, da bude Putinova balkanska lutka na koncu, a da čak i to prođe glatko. Pomoću evropskog novca naprednjaci, socijalisti i razni drugi pomagači, uključujući bar pola opozicije, napravili su od Srbije – kako reče Tomislav Nikolić – „rusku rupu na evropskom tepihu“. Zapadnjaci su pustili nekadašnjeg Šešeljevog ordonansa da mirno gradi Srpski svet, da zlostavlja okolne države, u tome su mu čak povremeno i pomagali, podržavajući kleronacionalističke litije u Crnoj Gori kao reku slobode, i sličnim sumanutim potezima.
Od evropskog puta Srbije ni traga ni glasa, zarastao je u nacionalistički korov, pretvorio se u kozju stazu gde ljudska noga još nije kročila. Gotovo niko i ne govori o evropskim integracijama, nema otvaranja novih poglavlja, usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije je mrtvo slovo na papiru. Uostalom, šta ima mi negde da se učlanjujemo? Ako nas ta Evropa želi, neka ona dođe kod nas. Zna se ko ima prvenstvo, moralnu i svaku drugu prednost, poglavito duhovnu – dok kod nas cveta pravoslavna duhovnost, dekadentni zapad je potpuno ogrezao u bezbožništvo.
Kod njih sveta matera crkva više nema nikakav uticaj, a kod nas prekraja udžbenike iz biologije, organizuje školske proslave, vodi unutrašnju i spoljnu politiku, postavlja se iznad zakona i defiluje kao jedini moralni arbitar u svim pitanjima životarenja i smrti. Zato je trust pilećih mozgova seo i napisao dokument pod nazivom „Uslovi za prijem evropskih zemalja u Srpski svet“ u preko nekoliko tačaka. Pa ko voli – nek izvoli.
1. Svi evropski narodi treba da priznaju Srbe kao narod najstariji i Srbiju kao kolevku evropske civilizacije. U cilju stvaranja globalnog sela svi moraju da govore srpski, pa da ih ceo svet razume.
2. U okviru usaglašavanja zakonske regulative, zemlja-kandidat se obavezuje da će ukinuti sve zakone, spaliti Ustav na centralnom trgu svoje prestonice, posuti se pepelom po glavi i uvesti bezakonje kao osnovu svog pravnog poretka.
3. Zemlje-članice NATO saveza obavezuju se da nam plaćaju ratnu odštetu blanko čekom vo vjeki vjekov, do kraja vremena, a po potrebi i duže.
4. Državica-kandidat ne može biti primljena u Srpski svet ako bezuslovno ne sarađuje sa Sedamnaestim opštinskim sudom u Čemer-Ljutici, do konačnog izručenja svih zaposlenih u Haškom tribunalu i njegovom nasledniku Mehanizmu, uključujući i prevodioce, honorarne sudske dostavljače, pristave, spremačice, portire i personal u sudskom restoranu.
5. Svaka evropska kuća mora da ima vekovno ognjište, minijaturne opančiće protiv uroka, zarđalu kašiku i bar metar-dva sabranih dela Vojislava Šešelja, Matije Bećkovića, Dobrice Ćosića i Brane Crnčevića.
6. Svaki evropski domaćin mora u svom dvorištu da peče rakiju mučenicu od srpske šljive madžarke u kazanu srpske proizvodnje uz obligatno dodavanje šećera uvezenog iz Srbije.
7. Svaka zemlja-kandidat u kojoj živi više od dva i po Srbina, Srpkinje ili Srpčeta obavezuje se da će na svojoj teritoriji napraviti Zajednicu srpskih opština.
8. Svaki evropski domaćin mora na istočnom zidu svog doma da okači ikone sv. Radovana Karadžića Krvotočivog i sv. Ratka Mladića Genocidnog, slikane tehnikom jajčane tempere po vizantijskom kanonu, a ispred njih da obesi kandilo koje će paliti u cik zore. Zidovi u prestonici zemlje-kandidata moraju biti oslikani muralima sa likovima dvojice najkrovoločnijih srpskih heroja, kao i freskama posvećenim Rogožinovom muzičkom sastavu „Vagner” i porukama lične prirode tipa „Smrt Ukrajini”.
9. Zemlja-kandidat se obavezuje da će iskoreniti homoseksualce, lezbejke, transvestite, društva za zaštitu životinja, zelene (male i velike), ateiste, agnostike i srodne individue i pokrete koji zagovaraju teror manjine nad većinom.
10. Ukoliko država-kandidat kojim slučajem poseduje u ličnom vlasništvu stabilne institucije kojima se garantuje demokratija, vladavina prava, ljudska prava i poštovanje i zaštita manjina, neophodno je da ih po hitnom postupku destabilizuje, razvali i pretvori u prah i pepeo, jer ovakve ustanove nisu u skladu s tradicijom Srpskog sveta.
11. Zemlja-kandidat ne sme imati funkcionalnu tržišnu ekonomiju, već njena privredna delatnost mora biti pod čvrstom kontrolom vladajuće partije. Samo politički monopol nad ekonomijom i klijentelizam obezbeđuju budućnost hajdučke družine koja je obukla odela, stavila kravate i počela da se predstavlja kao politička i svaka druga elita društva.
12. Slobodni mediji, intelektualne debate, politički dijalog, razmene mišljenja i samo mišljenje kao takvo – predstavljaju nesavladivu prepreku za prijem državice-kandidata u Srpski svet. Takve ustanove neophodno je ukinuti, a sve tradicije koje podrazumevaju slobodnu misao i ljude koji bez straha razmišljaju, promišljaju, analiziraju, opserviraju – treba iskoreniti svim sredstvima, ako je nužno, ognjem i mačem. Kod nas je dozvoljeno samo sozercavanje predsednikovih mudrosti i patrijarhovih duhovnih pouka, metodom poznatom pod kolokvijalnim nazivom “klimoglav”.
13. Zemlja-kandidat mora ukinuti dekretom sve mere za suzbijanje diskriminacije. U Srpskom svetu dozvoljena je svaka diskriminacija po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta. Pripadnici bilo koje manjine, kao i članovi siromašnijih slojeva društva, ukoliko nemaju zaštitu bogatih i moćnih, imaju pravo da ostave svaku nadu pred vratima suda.
14. Zemlja-kandidat se obavezuje da će bezuslovno podržavati svaku invaziju matuške Rusije na neku suverenu zemlju, pogotovo ako agresija obuhvata masovno razaranje civilne infrastrukture, kulturocid i genocidne namere. Srpski svet je ionako samo predgrađe i predziđe Ruskog sveta, takoreći Podmoskovlje.
15. I tako dalje, i tome slično.
Prijave slati na adresu: Kancelarija za destabilizaciju i razdruživanje, Srpskog sveta 1244/1389, Beograd pod vodom. Rukopise ne vraćamo.