foto: Dženat Dreković/NOMAD

Marković: Fantomska Republika Srbija

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave objavilo je saopštenje u kojem se kaže da nikakvi fantomski birači ne postoje. Ministarstvo unutrašnjih poslova takođe tvrdi da nema fantomskih birača. Sa tim se slažu i tužilaštva, sudovi, izborne komisije i ostali unutrašnji državni organi leša u raspadanju – fantomski glasači nemaju ontološko utemeljenje. Sasvim logično, fantomi su sablasti, aveti, duhovi, utvare, pričine, a svako razuman zna da fantomi, sablasti, aveti, duhovi, utvare, pričine postoje samo u fantastičnim pričama o duhovima, kao i u filmovima i serijama od iste sorte, ali ne i u realnosti. Pa posle zli jezici kažu da smo sujeveran narod koji veruje u kojekakve halucinacije i da nas svetlost prosvetiteljstva nije dotakla.

Sve nadležne, nenadležne i polunadležne institucije su složne da nije bilo nikakve krađe izbora. Glavni organizator krađe izbora takođe je potvrdio da nikakve krađe izbora nije bilo. Sa njim su saglasni i svi podređeni, kako aktivni učesnici u lopovluku, tako i delovi organizovane kriminalne grupe koji ovog puta nisu uzeli učešća u mažnjavanju glasova, jer su bili raspoređeni na druge poslove od javnog značaja. Za naše sudove, tužilaštva i policijske organe dokazi o izbornoj krađi ne mogu se smatrati dokazima, jer ne idu u prilog predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.

Kada se izborna volja građana Srbije nađe u koliziji sa voljom predsednika Srbije, pravo prvenstva ima samovolja potonjeg. Građani imaju pravo da glasaju samo za Vučića i njegove pustošnike i pustahije, a ako se pokaže da veliki broj birača planira da zloupotrebi svoje pravo glasa i da izabere neke druge političke aktere, naprednjački režim ima pravo da uveze lojalne glasače iz bilo kog dela Srbije ili Republike Srpske.

Ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić obišao je dvojicu policajaca koji su povređeni u sukobu sa demonstrantima, jedan od njih zadobio je teške povrede glave i jedva ostao živ. Ministar im je zahvalio jer država Srbija može da računa na njih, a posebno na tome jer građani znaju da su nepremostiva prepreka „svakom zlu, obesti i nasilju koji prete da ugroze njihovu bezbednost“ i da su spremni i nepokolebljivi u zaštiti građana, države i njenih institucija.

Dotični policajac je te večeri ordinirao u civilu, a po glavi ga je mlatnuo pendrekom kolega iz žandarmerije. Nemili događaj međupolicijskog obračuna zabeležen je kamerom i nameće neka mučna pitanja. Da li je policajac u civilu koji je ošinut po lobanji predstavnik zla, obesti i nasilja koje ugrožava bezbednost građana? Ili je avatar zla, obesti i nasilja koje ugrožava bezbednost građana – žandarm koji je klepio kolegu policajca, samo zato što je bio u civilu i ličio na građanina nepokornog? Ko je bio nepokolebljiv u zaštiti građana, države i njenih institucija – žandarm koji mlati ili policajac u civilu koji prima udarac?

Grupa maskiranih sumnjivaca koji su kamenicama gađali policajce stacionirane u Gradskoj skupštini predvodio je Đorđe Prelić, lice od ranije poznato organima gonjenja, tužilaštvu, sudovima i zatvorskim čuvarima. Jeste, to je onaj huligan što je učestvovao u ubistvu Brisa Tatona, ni krivog ni dužnog, pa je posle zbog toga robijao. Dakle, čitava stvar je bila dobro organizovana. U službi režima nisu samo policajci, već i huligani, kriminalci, narko-dileri, batinaši, neki od njih imaju čak i službene legitimacije, teško je kod nas razlikovati čuvara reda i zakona od prestupnika.

Da su policajci zaista hteli da zaštite Gradsku skupštinu od potencijalnih napadača, napravili bi kordon oko nje, pa niko ne bi mogao da priđe prozorima i razlupa ih, niti da udara motkama po tišljeraju. Ali, onda ne bi mogli da izvedu žandarmeriju na mirne demonstrante, da ih premlaćuju, hapse i optužuju za napad na ustavni poredak. Ustavni poredak koji, usput budi rečeno, ne postoji, jer su ga Aleksandar Vučić i njegovi napredni nacional-skakavci oglodali do kosti, satrli u prah i pepeo, ni dugmići od njega nisu ostali, ni krnjetak paragrafa.

Ništa novo, ubačeni provokatori i nasilnici su stara strategija autoritarnih režima, za takve pojave postoje redari i obezbeđenje protesta, u slučaju da se organizatori protesta sete da su im potrebni redari i obezbeđenje. Kad se ne sete, to ne izađe na dobro. Nego, kako li izgleda organizacija tog igrokaza u kojoj jedna neuniformisana režimska grupa napada drugu režimsku grupu, uniformisanu? Šta komandant dotične policijske jedinice kaže svojim podređenima kad im objašnjava plan rada?

Momci, sačekajte da se pojave ovi naši u civilu, oni će povaditi kamene kocke iz platoa ispred Skupštine, a onda će krenuti da vas njima rokaju u glavudže. Vi mirno otrpite udarce kamenicama jedno pola sata, nemoj neko da mi se pomerio ili ustuknuo, izdržite na prvoj liniji odbrane. Bilo bi idealno ako neki od vas budu ozbiljnije povređeni, ako zadobiju teške rane, ali nemoj da mi je neko izdahnuo na zadatku, to nije planirano, bar za sad. Sve teže ranjenike ministar će sutradan, po okončanju akcije, lično i personalno obići u bolnici u kojoj budete ležali, sleduju vam i neki bonusi, kao i nadoknada za prekovremeni rad i pretrpljeni strah. Kad prođe jedno pola sata kamenovanja, ovi što ostanu nepovređeni nek izlete napolje i razbiju demonstracije, udrite bez milosti, samo ne dirajte kolege u civilu, lako ih je prepoznati, svi su maskirani i mahom izgledaju kao kriminalci. Tako nešto?

Tehnička fikus-premijerka Ana Brnabić zahvalila se na dostavljenim informacijama o planovima opozicije ruskoj službi (FSB-u, ex KGB, ex NKVD, ex Čeka, ex mašinerija odgovorna za još uvek neutvrđen broj miliona satrtih života koji su takođe ex). Potom je Aleksandar Vučić otišao na raport kod ruskog ambasadora Aleksandra Bocan-Harčenka, nezvaničnog general-gubernatora najzapadnije ruske gubernije (srpski: Srbija). Srpski Aleksandar obavestio je ruskog Aleksandra o izvesnim operativnim saznanjima isisanim iz malog prsta i još manjeg mozga.

Potom se ruski Aleksandar obratio srpskoj javnosti, rekavši da mu je srpski Aleksandar predočio nepobitne dokaze da iza protesta protiv izborne krađe stoji zli, dekadentni, obezboženi, obezduhovljeni, antisrpski Zapad na kojem nema krađe izborne volje, jer su lišeni pravoslavne svetootačke duhovnosti. Postavlja se logično pitanje: Zašto ruske službe nisu obavestile direktno svog ambasadora o svojim saznanjima, nego su iskoristile srpske posrednike?

Niko od pomenutih aktera nije obavestio javnost da li su saznanja ruskih službi dobavljena tradicionalnim metodama, upotrebom paranoične mašte u svrhu održavanja na vlasti autoritaraca, kakve su korišćene, na primer, prilikom izmišljanja mita da je virus AIDS-a stvorila CIA u svojim laboratorijama ili prilikom sastavljanja “Porotokola sionskih mudraca” falsifikovanjem dela “Dijalog između Monteskjea i Makijavelija u paklu” Morisa Žolija. Ili su se Putinovi žbiri u međuvremenu modernizovali, smislili nove spoznajne metode, pa se oslanjaju na šesto čulo trećeg oka u četvrtoj dimenziji petog elementa iza sedam mora i sedam gora, uz pomoć osmog putnika i devete rupe na svirali?

Ređaju se pitanja bez adekvatnih odgovora kao na traci. Nema im kraja. Evo još jednog: Otkud toliko policajaca, tužilaca, sudija, profesora, državnih činovnika, radnika, seljaka i poštene inteligencije spremnih da dobrovoljno opslužuju nenarodni režim koji iz sve snage razara srpsko društvo i uništava budućnost generacijama žitelja ove zemlje? Otkud onih par miliona i kusur stotina hiljada glasača koji su uporno glasali za socijaliste i radikale tokom devedesetih? Otkud onih 1.826.799 birača koji su glasali za Slobodana Miloševića u septembru 2000. godine, nakon četiri izgubljena rata, civilizacijskog sunovrata, bede u svim pojavnim oblicima i totalne devastacije društva?

Otkud ono milionče birača što su glasali za Šešeljeve radikale krajem 2003. godine, nakon atentata na Zorana Đinđića i vraćanja Srbije na uobičajeni kolosek koji vodi u najbližu provaliju? Kad se rešimo fantomskih birača, sredimo biračke spiskove, nekako sprečimo Vučića da krade – ostaće nam ovi glasači od krvi i mesa koji nisu fantomi, sablasti, aveti, duhovi, utvare ili pričine. Mada već decenijama iz njih izbija nešto avetinjsko, fantomsko, sablasno, utvarno i nestvarno, pretvarajući sve oko sebe u vašar privida, a ovu zemlju u Fantomsku Republiku Srbiju.

Tomislav Marković

Marković: Babunske reči
Marković: Večno prokletstvo
Marković: Vašar privida
Marković: Debate o Evropi
Marković: Niotkuda vrata
Marković: Đavolje pleme
Marković: Vremensko nevreme
Marković: Lice i naličje
Marković: Vera i osećajnost
Marković: Četnički apokrifi

Levy: Svi su krivi osim nas
Rodić: Kazaljke