Početkom 1726. godine potomak najnižeg plemstva Fransoa Mari Arue došao je u sukob sa grofom De Šaboom. Grof je prvo naložio svojim batinašima da pretuku Fransou, a kad ga je ovaj izazvao na dvoboj, organizovao je da ga 17. aprila zatvore u Bastilju bez suđenja. Strahujući da će se boravak u tamnici otegnuti preko svake mere podnošljivosti, Mari Arue je zatražio da mu kazna bude zamenjena progonstvom u Englesku. Drugog maja pustili su ga iz Bastilje, premestili u Kale, a potom otpremili brodom preko La Manša. Obrevši se u ovoj zemlji čudaka, Mari Arue je zapazio čitav niz čudnovatih običaja lokalnog stanovništva, o čemu je počeo da sastavlja kratke epistolarne izveštaje.
U jedanaestom pismu Mari Arue izveštava o jednom zaista bizarnom engleskom običaju: “Govori se nečujno po hrišćanskoj Evropi da su Englezi i ludi i glupi: ludi, jer daju male boginje svojoj deci, da bi ih sačuvali tako da ih dobiju jednom i sama; glupi, pak, što im radosno prenose jednu pouzdanu, inače, užasnu bolest, ne bi li sprečili drugu, koja i ne mora doći. Na to Englezi sa svoje strane kažu: ‘Vi ste Evropljani kukavice i čudnovati: prvo, jer se bojite da malo naudite svojoj deci, a drugo, pak, jer ih izlažete opasnosti da kasnije umru od malih boginja’”.
Plaćenik farmako-mafije
Dalje Mari Rue izlaže istorijat ovog blentavog medicinskog postupka, a detaljno opisuje i kako to izgleda u primitivnoj praksi onog doba: u zarez na dečjoj ruci ludi Englezi uvlače gnoj skinut s tela nekog drugog deteta. Jeste grozno, ali su bar tačno znali šta unose deci u telo, kroz netom napravljenu ranicu. To se ipak dešavalo u doba kad je medicina bila poprilično nerazvijena, što reče Vislava Šimborska u prikazu knjige “Svakodnevni život Varšave u doba Prosvećenosti”, kad dođe do nekog preloma – “nogu ti bez anestezije namešta frizer početnik”.
Prkoseći elementarnoj logici, Fransoa Mari Arue svesrdno se založio da se ova nonkonformistička medicinska praksa “klin se klinom izbija” preseli i u njegovu Francusku, tvrdeći kako bi to spasilo hiljade života. Ovakva sumanuta argumentacija koja danas ne bi ubedila bar polovinu stanovništva ipak ne čudi, ako znamo da je Fransoa Mari Arue zapravo pravo ime francuskog pisca i filozofa Voltera, čuvenog prosvetitelja i poklonika razuma. Navedena vakcinaška propaganda nalazi se u “Filozofskim pismima”, u onom koje je naslovljeno “O pelcovanju protiv malih boginja”.
Bilo je potrebno da prođu tri preduga stoleća kako bi napredni deo čovečanstva shvatio zašto je Volter pisao nesuvisle besmislice o pelcovanju. Skoro trista godina živeli smo u zabludi da je Volter veliki pisac, mislilac i prosvetitelj, a danas je konačno postalo jasno ko je i šta je bio taj nabeđeni intelektualac i klasik: najobičniji plaćenik farmako-mafije. Istini za volju, u njegovo vreme farmako-mafija nije ni postojala, nije bilo ni neke ozbiljne farmaceutske industrije, zapravo nije bilo ni industrije, prva industrijska revolucija počela je tek koju deceniju kasnije, ali te činjenice razotkrivanju Voltera nimalo ne mogu da naškode. Dobro znamo da vladari sveta iz senke, reptili, masoni i ostali moćnici raspolažu tajnim tehnologijama čiji je cilj totalna kontrola čovečanstva i smanjivanje populacije, pa nas ne bi čudilo da su uspeli da konstruišu vremeplov kojim su se uputili u prošlost, zaustavili se u 1726. godini, parkirali mašinu u Vestminsteru, upali u salon Sare Čerčil, vojvotkinje od Marlboroa, prekinuli Voltera u ćaskanju sa engleskom aristokratijom, vrbovali ga za svoju stvar i isplatili u tonama zlatnika.
Srbija rukav zavrtati neće
Dugo je čovečanstvo robovalo volterovskoj propagandi, tek pre koju godinu počelo je buđenje iz dugotrajne omamljenosti prosvetiteljskim lažima. Tek 2017. i 2018. godine započeo je ozbiljniji, masovniji otpor farmako-mafiji, roditelji su sve ređe dozvoljavali da im decu protiv morbila pelcuju zaverenici u belom, što je u startu dalo odlične rezultate. Dovoljno je navesti fakat da je u beogradskoj opštini Stari grad protiv malih boginja bilo vakcinisano samo 35 posto dece. Neznano kako, buknula je epidemija malih boginja, obolelo je oko 6.000 osoba, preminulo 15, najviše među decom do pet godina starosti, a umrlo je i jedno novorođenče. Mnogi od njih nisu mogli da prime vakcinu zbog drugih bolesti. Antivakserska revolucija jede i svoju i tuđu decu. Bukvalno. U antivakcinaškoj pobuni Srbija nije bila usamljena, naprotiv, pre bi se moglo reći da smo najzad počeli da pratimo svetske trendove.
Sa dolaskom korone u naše pasivne krajeve, građanska neposlušnost se razmahala do neslućenih granica. Milioni ljudi ne dozvoljavaju da budu zamorčići u eksperimentu koji vladari sveta sprovode nad nedužnim običnim ljudima, otpor vakcinaškoj tiraniji raste iz dana u dan, društvene mreže i zvanični mediji prepuni su rebelskih objava i komentara, a svaki stidljivi pokušaj da se proturi ideja kako su vakcine ipak možda dobre za zdravlje, kako spašavaju živote – biva dočekana na nož i sasečena u korenu. Nakon vekova nametnute pokornosti koja umalo da nam postane druga priroda, probudio se slobodarski duh, počela je velika pobuna protiv represije, neslobode i – što bi rekli glasnogovornici ovog spontanog pokreta – vakcinaškog fašizma. Neće nama država nametati kovid ausvajse i prisiljavati nas da u svoje telo (koje je naš hram) trpamo kojekakve sumnjive supstance. Srbija rukav zavrtati neće!
Možda vakcine nisu baš najbolji povod za svenarodni ustanak protiv države, medicine, farmako-mafije, nametnutih pravila, neslobode, domaće i svetske vlade, surovog kapitalizma, čipovanja, diskriminacije po vakserskoj osnovi i nepravde kao takve. Možda ima, šta ja znam, i nekih drugih razloga za bunt, nekakve korupcije, zarobljene države, sprege vlasti i kriminala, mafijaške države, zaštite ratnih zločinaca, širenja mržnje prema susedima, vođenja velikosrpske politike, prizivanja novih ratova, gušenja slobode govora i mišljenja, satanizacije svakog kritičkog glasa, medijskog linča neistomišljenika, fizičkih napada na političke protivnike, siromaštva, izrabljivanja radnika, nefunkcionalnog sudstva, nepostojeće javne tužiteljke, nedodirljivosti vladajuće kaste kojoj je dozvoljeno čak i ubijanje podanika, nekažnjivosti vlasti, diskriminacije manjina, raspada parlamentarne demokratije… No dobro, očigledno je da su pobrojani razlozi puke sitnice u odnosu na vakcine, revoluciji se u špric i bočicu ne gleda.
Sva moguća neželjena dejstva
Pobuna protiv novog, starog i svakog drugog svetskog poretka nije počela loše, ali se mora priznati da je teško razumeti zašto su se buntovnici ograničili samo na otpor vakcinama i pelcovanju. Pravo je čudo kako toliki milioni pobunjenih ljudi nisu prozreli jeftinu prevaru farmako-mafijaša i njihovih pomagača. Dok se revolucionari bore protiv vakcina, ostaju blaženo nesvesni da su na udaru mnogo većih i opasnijih pošasti. Svi su se ufiksirali na Fajzere, Sinofarme, Sputnjike i ostale Astra Zeneke, a niko reč da prozbori o užasima koji nam prete od lekarija koje koristimo na dnevnoj bazi. Što je najgore, proizvođači lekova uopšte ne kriju kakve sve opasnosti vrebaju od njihovih proizvoda koji bi, navodno, trebalo da nas izleče. Pa dobro, antivakserski pobunjenici protiv belosvetske zavere, ima li neko među vama ko će da otvori uputstvo za upotrebu bilo kojeg medikamenta i da pročita šta tamo piše?
Uzmimo, na primer, naizgled sasvim benigni Andol koji se pije kao voda. U odeljku “Moguća neželjena dejstva” lepo piše šta sve Andol može da izazove: otežano disanje; teške alergijske rekacije u vidu plikova po koži, oticanja lica, usana, grla ili jezika; pogoršanje astme, šok; težak osip sa crvenilom, ljuštenjem kože i oticanjem nalik opekotinama; težak osip, plikove sa crvenim pečatima po koži; izliv krvi u mozak; iznenadne jake glavobolje, konvulzije, poremećaj vida, poremećaj govora, razumevanja ili koordinacije, slabost u rukama ili nogama; čir na želucu ili ozbiljno krvarenje (može vam se javiti krvava dijareja ili katranasta stolica, jaki bolovi u stomaku i povraćanje krvi), iritaciju želuca (bolovi u želucu, gorušica, mučnina i povraćanje) i zapaljenje sluzokože želuca (gastritis).
Zatim, Andol izaziva vrtoglavicu, zujanje ili zvonjavu u ušima, gluvoću, preznojavanje, mučninu ili povraćanje, glavobolju i zbunjenost, hepatitis i zapaljenje jetre. I to nije sve. Kod deset posto pacijenata mogu se javiti učestalije krvarenje iz nosa, produženo vreme krvarenja ili lakša pojava modrica, infekcije i otežano varenje. Jednom promilu konzumenata Andola prete: anemija, promene u broju i vrsti krvnih ćelija, obilno menstrualno krvarenje, pojavljivanje nepravilnih crveni pečata po koži ruku, promene po koži sa pojavom tačkica i modrica; promene boje kože, krvarenje u koži ili sluzokožama, kao i crveni, osetljivi potkožni pečati.
Lekovi su opasni po zdravlje i život
Postoje i kontraindikacije čija je učestalost nepoznata kao što su hematom, krvarenje u mišićima sindrom astme, giht, krvarenje iz nosa, krvarenje u desnima koje može biti produženo, smanjenje broja crvenih krvnih zrnaca, hemolitička anemija, gubitak krvi, gubitak sluha, poremećaj jetre, smanjena funkcija bubrega, kamen u bubregu, teška oboljenja srca i pluća. U pododeljku pod zlokobnim naslovom “Dodatna neželjena dejstva kod dece” stoji sledeće zagonetna rečenica: “Acetilsalicilna kiselina može biti udružena sa pojavom stanja poznatim kao Rejev sindrom, kojeg karakterišu teška oštećenja jetre i mozga”. Šta znači “može biti udružena”? Da Andol izaziva Rejevu bolest? Da je primećeno kako uzimanje Andola ima veze sa ovom bolešću, pošto se radi o sindromu čiji uzroci nisu poznati? Previše je tu nepoznanica za jedan drevni medikament nastao krajem XIX veka, čiji je pronalazak označio početak farmaceutske industrije.
Nije tu kraj zagonetkama koje izazivaju opravdanu sumnju. Na kraju priče o neželjenim dejstvima anonimni autor uputstva poručuje konzumentima Andola da prijave neželjene reakcije lekaru ili farmaceutu, ne samo ove koje su pobrojane, već i “svaku moguću neželjenu reakciju koja nije navedena u ovom uputstvu”. A zašto? Evo zašto: “Prijavljivanjem neželjenih reakcija možete da pomognete u proceni bezbednosti ovog leka”. Dakle, ni posle 120 godina tokom kojih su milijarde ljudi popile omanji okean Andola i dalje nisu poznate sve potencijalne kontraindikacije, uvek može da vas zadesi neki novi poremećaj zdravlja izazvan ovim lekom. Drugim rečima, bilo koji lek može da izazove bilo koju boleštinu, niko ne može da nam garantuje da posle popijenog Andola nećemo dobiti infarkt, zapaljenje pluća, rak, demenciju ili slepilo. Pa posle se neki naivni poklonici razuma, lekova, vakcina, medicine i farmakologije iščuđavaju zašto pošten antivakserski svet nema poverenja u proizvode farmako-mafije.
Opasnosti ne vrebaju samo iz naizgled bezazlenog Andola, već iz bukvalno svakog leka. Na početku odeljka o neželjenim dejstvima uvek stoji sledeće rečenica: “Kao i svi lekovi, ovaj lek može da prouzrokuje neželjena dejstva, iako ona ne moraju da se jave kod svih pacijenata koji uzimaju ovaj lek”. Kao i svi lekovi… Ima li boljeg dokaza da svaki takozvani lek može da bude otrov? I da farmako-mafija hoće sve da nas pobije, ili bar one neotpornije, i tako izvrši depopulizaciju čovečanstva? Zanimljivo je da je lista kontraindikacija po pravilu neuporedivo duža od liste bolesti protiv kojih je lek efikasan. Zar to nije dovoljno da izazove sumnju?
I svi umrli u istom danu
Nije Andol nikakav izuzetak, svi lekovi su opasni po zdravlje i život, što se lepo može pročitati u uputstvu za upotrebu, farmaceutske kompanije to čak i ne kriju, samo izgleda računaju na to da je naša javnost nesklona čitalačkim navikama. Na primer, Brufen između ostalog može da uzrokuje nevolje kao što su: teška glavobolja, visoka temperatura, ukočenost u vratu, nepodnošenje jake svetlosti, pojava krvi u fecesu, pojava crne stolice nalik na katran, pojava krvi u ispovraćanom sadržaju ili tamnih delića koji liče na zrna kafe, zapaljenje pankreasa, arterijsku trombozu, aseptični meningitis, depresiju i konfuznost. A može da izazove čak i zamućen ili poremećen vid, ili pojavu da čujete ili vidite neuobičajene stvari. Pa dobro, sto mu gromova, jelenskih mu rogova, svih mi dabrova s Ontarija – je l’ Brufen lek protiv reume i bolova ili LSD? Da ne nabrajam šta sve vreba iz ozbiljnijih lekova za teže bolesti, to je tek pravi horor.
Neophodno je napomenuti da pobrojana neželjena dejstva nipošto nisu hipotetička, kao što bi se moglo zaključiti iz nespretnih farmaceutskih formulacija. Naprotiv, svaku navedenu boljku i poremećaj su imali konkretni ljudi koji su uredno prijavljivali nadležnima do čega ih je dovela upotreba njihovog medikamenta. Zato se često u upustvima za lekove može pronaći formulacija “prijavljena su sledeća neželjena dejstva”. Za razliku od proverenih podataka o škodljivosti lekova, apokaliptične priče o vakcinama svode se na rekla-kazala. Na primer, pre neki dan sam pročitao na Twitteru sledeće obaveštenje: “Danas sahranjuju celu jednu ulicu u Mladenovcu, svi primili treću dozu prekjuče, ali o tome ništa ne sme da se priča a komentari sa društvenih mreža se brišu”.
Par dana nakon što sam pročitao ovu neverovatnu vest (otkud to da baš svi žitelji jedne ulice prime treću dozu baš istog dana, da ne idem dalje), ispred knjižare “Aleksandar Belić” sreo sam prijatelja iz Mladenovca koji mi nijednom rečju nije pomenuo navodno masovno umiranje. Mladenovac je mali grad, tamo poznajem mnogo ljudi, teško da bi mi promaklo da je čitava ulica umrla u istom danu, iako nisu iste godine svi bili rođeni, nisu im isto tekli školski dani, niti su na iste svečanosti zajedno vođeni, ali jesu od iste bolesti svi pelcovani. I svi umrli u istom danu. Pa da, zvučalo je nekako poznato, izgleda da se neka neostvarena poetska duša razmaštala na društvenim mrežama, glumeći Desanku Maksimović. Sva antivakserska snatrenja su slična, nijedan od argumenata koje besomučno navode gde god stignu nije ni upola snažan i ubedljiv kao najobičnije nabrajanje kontraindikacija u zvaničnim uputstvima za upotrebu lekova. To prosto ne može ni da se poredi.
Proširenje područja borbe
Kao što se da videti iz priloženog, antivakseri su opsednuti pelcovanjem, pa od drveta ne vide šumu, ni od vakcina – lekove, odakle vreba prava opasnost. Pa ipak, treba odati počast onima koji odbijaju da se vakcinišu, a pogotovo glasnoj revolucionarnoj podgrupi koja neprestano opanjkava vakcine preko svih dostupnih platformi. Pobunjenici su pokazali da su za svoja, hm, uverenja spremni da daju sopstveni život, ali i živote svojih najbližih, roditelja, dece, baba i deda, rodbine, prijatelja, kolega i svih koji se nađu u njihovoj blizini. Takva snaga vere i ličnih ubeđenja preuzetih iz nepoznatih izvora odavno nije viđena na ovim prostorima, tome se prosto mora odati poštovanje.
Gotovo manijakalna usredsređenost na borbu protiv vakcina pomalo je kontraproduktivna, ali nadamo se da su to tek dečje bolesti jedne revolucije koja teče. Neophodno je proširenje područja borbe, ukoliko antivakseri ozbiljno misle da promene ovaj posrnuli svet ogrezao u zablude grešnog razuma, poverenje u ovozemaljsku nauku i obogotvorenje kojekakvih lažnih idola. Sledeći korak je širenje fronta na rat protiv svih proizvoda farmako-mafije, lekova prevashodno. Potrebno je izbrisati sve tekovine zabludele civilizacije kako bismo se vratili u zlatno doba pre renesanse i ostalih bezbožničkih pokreta koji su nas i doveli tu gde smo.
Postalo je nepodnošljivo živeti u svetu u kojem pesnici nemaju nikakve šanse da umru od tuberkuloze u cvetu mladosti, ostavljajući svoje delo u traljama. Takođe je grozno živeti u svetu u kojem ogromna većina novorođenčadi preživi, pa se zato i ne rađa mnogo dece. Šanse da čovek stane na zarđali ekser i potom umre od tetanusa, kako Bog zapoveda, takođe su minimalne. Poštenu epidemiju kuge nismo videli vekovima, što izraz “pir u doba kuge” čini sasvim besmislenim. Sve u svemu, životni vek je toliko produžen da je stvoren višak vremena od najmanje četrdesetak godina, pa su pripadnici ljudskog roda naprosto primorani da se s mukom dovijaju kako bi popunili taj bonus-period. Nije lako ubiti orijašku količinu vremena, zato ga ljudi najčešće troše na razne gluposti. Neki čak i na borbu protiv vakcina.