Krovna organizacija mladih Srbije napravila je Alternativni izveštaj o položaju i potrebama mladih koji pokazuje da je 44 odsto mladih ljudi za uvođenje vojnog roka. Protiv obaveznog služenja vojske je 46 odsto, a neopredeljeno ih je 10 odsto. Prošle godine istraživanje ove organizacije dalo je gotovo identične rezultate: uvođenje vojnog roka podržavalo je 46 odsto mladih, protiv uniformisanja je bilo 43 odsto, a 11 odsto omladinaca nisu znali da li su za ili su protiv.
Dakle, 44 odsto mladih ljudi zalaže se za obavezno služenje vojnog roka. U vojsku regrutuju isključivo tu ciljnu grupu, dakle mlade ljude, što će reći da pomenuti procenat, skoro polovina omladinaca, želi da služi vojsku. Pa zašto onda ne odete da služite vojni rok? Ko vam brani? Ko god ima neizdrživu želju da provede pola godine u vojsci, to može da učini, jer postoji opcija dobrovoljnog služenja vojnog roka.
Evo, baš ovih dana Ministarstvo odbrane raspisalo je konkurs za mlade od 19 do 30 godina starosti koji bi da služe vojni rok. Treba samo da se prijave, rok je 31. avgust, i biće raspoređeni u kasarnu u narednoj tranši, imaće čak i platu 38.000 dinara (oko 320 evra), kao i mogućnost da postanu profesionalni vojnici pod ugovorom nakon što prođu osnovnu obuku.
Rado ide Srbin u krajnike
Reklo bi se da onih 44 procenata potencijalnih redova o tome nisu obavešteni, valjda nemaju internet ili misle da je to nekakva vojna tajna, jer bi već koliko sutra pohrlili da podnose prijave Ministarstvu odbrane. Radi se o otprilike 400 hiljada ljudi koji očigledno veruju da im je uskraćeno osnovno ljudsko pravo na rasklapanje puške, strojevi korak i pucanje manevarskom municijom u prilično statične mete. Pre nekoliko godina pojavila se informacija da se na dobrovoljnom odsluženju vojnog roka nalazi čak 140 regruta. Od četiri stotine hiljada onih koji žele da služe vojni rok, ali ne bi da popune obrazac i pošalju ga na adresu Ministarstva odbrane. Što reče Koča Popović: Rado ide Srbin u krajnike.
Nesrazmera deluje prilično sumanuto, pa i nadrealno, ali je savršeno logična. Prirodan je otpor koji mladi osećaju prema neobaveznom služenju vojnog roka. Zaista je neozbiljno od države što je tako prešnu instituciju kao što je vojna obuka prepustila slobodnoj volji građana: možeš da služiš vojni rok, a i ne moraš. Kako tu čovek da se snađe, bez ikakvog orijentira, uputstva za upotrebu ili naređenja?
Nismo navikli na taj preveliki teret slobode, najbolje svedočanstvo te tradicionalne nesviklosti vidi se iz pomenute orijaške disproporcije: 400.000 ljudi bi da provede deo života u kasarni, a za tu opciju se odlučuje samo 140 najupornijih. Zato ne čudi njihovo raspoloženje za obligatnost vojnog roka. Lepo država proglasi vojnu obavezu za sve i nema tu više šta da se pitaš, razmišljaš, kolebaš, donosiš odluke, nego pravac vojni odsek i regrutna komisija.
Ubij, zakolji, da ništa ne postoji
Srećom, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će predložiti Skupštini zakon o usvajanju obaveznog vojnog roka u trajanju od tri meseca, pa će i taj problem biti rešen. Predsednik, njegovi dvorani i odani im mediji ionako nas već godinama pripremaju za novi rat, huškanje se odvija bez prekida i odmora, okruženi smo neprijateljima, doduše izmišljenim koji postoje samo u ratnohuškačkim glavama, ali ih to ne čini ništa manje stvarnim.
Ako se svi lepo dogovorimo da je nešto stvarnost, na primer da su Srbi uvek i svuda ugroženi, da nas ceo svet mrzi i da nam spremaju nekakvo zlo – to predubeđenje će vrlo brzo postati živa realnost. To je očigledan dokaz prevlasti zloduha nad materijom u domaćoj izvedbi. Militarizacija je naša najžilavija tradicija koju već par vekova negujemo i zalivamo svim priručnim sredstvima, uglavnom ljudskom krvlju. Zato je ukidanje obavezne obuke za ubijanje udarac na samu suštinu našeg nacionalnog bića i žića, ne znam kako smo to sebi dozvolili.
Naša životna filozofija egzistenciju autentičnog pripadnika nebeskog naroda doživljava kao vojni rok around the clock. O tome svedoče nepretrgnuti kult ratnika, vojske i oružane borbe, ali i mudre uzreke svetih otaca nacije, osveštane dogme koje se ne dovode u pitanje. Na primer: “Ako ne umemo da radimo, bar umemo da se tučemo” (Sveti Slobodan Milošević Pantoklator), ili: “Srbi dobijaju u ratu, a gube u miru, al’ jebe se za naše muke ravnodušnom svemiru” (Sveti Dobrica Ćosić Memorandumski).
Kako će izgledati taj novi zakon o služenju vojnog roka i obuci mladih ljudi da ubijaju druge bez razloga, još nije poznato, ali su neki članovi tog pravnog akta procureli, zahvaljujući našem timu obučenih crno-belih magova, telepata, ekstrasensa i vidovitih ćorki. Grupi vojnih i pravnih eksperata je zaigralo junačko srce, namazali su se ratničkim bojama i počeli da se busaju u prsa, pa su se bacili na pisanje zakona rukovođeni tradicionalnim sivomaslinastim sloganima „Neka bude borba neprestana”, „Kill ’em all” i „Ubij, zakolji, da ništa ne postoji”. Tako je nastala verzija zakona koja potpuno odgovara našim miroljubivim potrebama, mada slutimo da će ostatak sveta na to gledati popreko, jer ta čudnovata čovekolika bića što žive s onu stranu brda, daleko od rodnog nam tamnog vilajeta, nemaju ni trunku razumevanja za minobacačke izlive našeg nacionalnog bića.
Zakon o vojnoj i paravojnoj obavezi
Vojna obaveza
Član 2.
Vojna obaveza je pravo i manje-više dobrovoljna dužnost tzv. građana da se pripremaju i osposobljavaju za učešće u ratu i ratnim zločinima.
Vojnu obavezu u predratnom, ratnom i postratnom stanju imaju svi tzv. građani, koji se pripremaju i osposobljavaju za izvršavanje vojnih dužnosti i drugih ratnih zadataka (etničko čišćenje, silovanje, spaljivanje kuća, otimanje bele tehnike, streljanje civilnog stanovništva, organizovanje konc-logora, genocid) u skladu sa zakonom jačeg.
Član 4.
Vojni obveznik je lice (sa ožiljkom) koje podleže ratnoj obavezi u skladu sa zakonom jačeg, i to:
1) regrut obični;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa nuklearnim oružjem ili goloruk, kao od majke rođen;
3) lice u civilnoj službi (zaduženo za poseban tretman civila);
4) lice u rezervnom sastavu, uvek spremno da stupi u koljačku akciju.
Lice postaje regrut kad napuni 18 godina ili ranije, ako mu proključa krv u patriotskim žilama.
Član 9.
Vojnom obvezniku prestaje vojna obaveza:
1) kada navrši 160 godina (muškarac), 159 godina (žena) i 80 godina (dete, član Partije ujedinjenih penzionera Srbije, koalicionog partnera Srpske napredne stranke);
2) ako mu prestane državljanstvo Republike Nebeske Srbije u skladu sa neskladom;
3) ako bude oglašen nesposobnim za vojnu službu (srpski: mrtav);
4) njegovom smrću, ali tada postaje zagrobni obveznik koji ima obavezu da, u svojstvu duha predaka, nadahnjuje krvožednost generacije koja uzalud raste.
Obaveza služenja vojnog roka
Član 24.
Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka, kako u Vojsci Srbije tako i u paravojnim formacijama bestijalnog tipa kao što su popularni „Beli orlovi”, umiljati Arkanovi „Tigrovi”, vegetarijanski nastrojeni „Vukovi” ili blagoglagoljive „Zveri srpske – Pokret za čeljusti” (samo za intelektualce). Paravojne formacije su takođe deo regularnih snaga, ali glumimo da nisu kako država ne bi bila odgovorna za njihove zločine.
Član 27.
Regrut koji, iz običnom ljudskom razumu nedostupnih razloga, sam zahteva da bude upućen na služenje vojnog roka, odmah će biti proglašen dobrovoljcem i poslat da se kali na najbliže ratište, u Ukrajinu, kako bi pomogao ruskoj braći da odbrane Rusiju od lukavog agresora koji je toliko perfidan da ratuje na sopstvenoj zemlji, kako bi ubedio svet da je u pitanju agresija Rusije na Ukrajinu, a ne obrnuto, što je jasno svakom ko na istočnom zidu dnevne sobe drži ikonu Svetog Putina Krvotočivog u prirodnoj veličini.
Regrut koji se zajebe, pa se sa odobrenog privremenog boravka u hladnom, otuđenom inostranstvu vrati u toplo krilo majčice Srbije i, u nastupu histeričnog patriotizma, zatraži da bude upućen na služenje vojnog roka, biće upućen u maslinastozeleno bespuće pre roka.
Član 28.
Ministar odbrane i Veće Staraca (SANU) propisuju uslove po kojima vojni rok služe: regrut naučni radnik istraživač, koji radi na naučno-istraživačkim i razvojnim projektima od posebnog značaja za Republiku Srbiju (redizajniranje Teslinog tajnog oružja, masovna proizvodnja mirotočivog napalma, konstruisanje nuklearnog ocila-ubice, destilisanje bojnih otrova iz šljive ranke i kruške karamanke, upotreba pancirnog jeleka u borbi prsa u prsa), vrhunski sportista koji postiže vrhunske rezultate (srpski: jebe kevu mrskim strancima na svetskim takmičenjima) i umetnik za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Republike Srbije (role-model: Dobrica Ćosić).
Član 32.
Na služenje vojnog roka ne upućuje se regrut:
1) koji se drznuo da umre pre odsluženja vojnog roka, što se smatra izdajničkim aktom;
2) koji nema ruke, noge, trup i glavu;
3) koji nije rođen;
4) koji, iz bilo kojih razloga, ne postoji.
Član 36.
Vojnik koji odsluži vojni rok privremeno se otpušta iz Vojske Srbije ili paravojnih formacija i postaje lice u rezervnom sastavu (tzv. zlatna rezerva) uvek spremno da položi svoj bezvredni život na oltar otadžbine.
Odlaganje, prekid i oslobađanje od obaveze služenja vojnog roka
Član 39.
Služenje vojnog roka se odlaže regrutu:
1) koji boluje od hroničnog oblika pacifizma, dok se ne prizove pameti i ne shvati da rat nema alternativu;
2) koji nije u stanje ni pile da zakolje, dok ga ne prođe iracionalna nežnost prema živini;
3) koji ne razume trubu, a samim tim ni Srbiju.
Član 41.
Služenje vojnog roka prekida se vojniku:
1) koji junački pogine tokom rata u kojem nije učestvovao;
2) koji izvrši samoubistvo uz malu asistenciju nadređenih oficira;
3) koji odbije da strelja žene, decu i starce koji se lažno predstavljaju kao civili. U ovom slučaju, služenje vojnog roka prekida se egzekucijom neposlušnog soldata.
Član 42.
Vojniku se može prekinuti služenje vojnog roka i na njegov zahtev, koji se u tom slučaju tumači kao želja za eutanazijom koja će mu odmah biti uslišena, jer je vojska humana organizacija koja brine o svakom čoveku.
Član 45.
Od obaveze služenja vojnog roka oslobađa se lice:
1) koje nije moglo da odoli svojoj izdajničkoj prirodi, pa je na vreme dezertiralo na Onaj Svet;
2) za koje postoji osnovana sumnja da ne postoji.
Boravak vojnih obveznika u inostranstvu
Član 61.
Regrut koji namerava da boravi u inostranstvu sam je sebe osudio na propast. Srpski regrut, logično, treba da ostane u Srbiji i da bude pripravan za pohod na srpske zemlje koje su se igrom nesrećnog slučaja privremeno našle izvan granica Velike Srbije za male ljude. Svi bludni sinovi koji žele da napuste majčicu Srbiju biće odmah izvedeni pred preki sud, koji će ih proglasiti za nacionalne izdajnike, strane plaćenike i domicilne ništarije. Nakon suđenja po kratkom postupku, regruti-izdajice roda svoga biće poslati na večno služenje vojnog roka u kasarne Nebeske Srbije.
Član 62.
Prema regrutima koji već borave u inostranstvu bićemo blagi i pružićemo im još jednu šansu. Neka se slobodno vrate u zemlju, nećemo im ništa. Daćemo im priliku da se iskupe za svoje podlo bekstvo, izvedeno u kukavičkoj nameri da sačuvaju živu glavu, tako što će služiti vojni rok koji će trajati tri puta duže od njihovog boravka u tuđini. Nakon vojnog roka, ukoliko ga kojim čudom prežive, odmah će biti upućeni na prinudni rad, pa na dobrovoljnu obnovu i izgradnju po difoltu porušene zemlje, pa na društveno-koristan rad u institucije zatvorenog tipa i tako redom. Vojska Srbije prašta, ali ne zaboravlja!