Kad zabasa u gustiš kremaljske propagande, prosečnom čitaocu koji se nije podvrgao lobotomiji deluje da se obreo u čudnovatom okolišu, opkoljen budalaštinama u koje ne bi poverovao čak ni da su mu odstranili parče predfrontalnog korteksa. Iz tog bukačkog galimatijasa prosto vrišti glupost, jer se kremaljski plaćenici čak i ne trude da sopstvenim pričama daju utisak uverljivosti. Proizvođači putinovske magle sopstvenu publiku jednostavno smatraju teškim kretenima, a dotični auditorijum daje sve od sebe da opravda očekivanja.
Primera je bezbroj. Recimo, Kusturičin portal „Iskra“ donosi tekst pisca i političara Germana Sadulajeva koji veli da se u okupiranim delovima Ukrajine živi sasvim normalno: „Penzije, rad, red“. Istovremeno, ruski Z-bloger Sergej Alijev, koji redovno putuje na okupirane teritorije, izveštava sa lica mesta da Donbas gladuje, a da u gradovima koje je uništila ruska vojska nema ni posla, ni plata, ni penzija.
Pisac kao agitator
Pritom, isti taj Sadulajev je na početku invazije na Ukrajinu pisao kako je sasvim normalno da ratna specijalnost književnika bude – agitator-propagandista, što će reći da mu nije zadatak da objektivno izveštava sa ratišta, već da se bavi agitacijom i propagandom za agresora. Čovek otvoreno kaže kako mu je posao da laže, a potom očekuje od čitalaca da mu veruju. Što je najluđe, isprani putinofilski mozgovi mu stvarno veruju, jer su baždareni tako da poverenje poklanjaju samo notornim lažljivcima, dok im istina izaziva alergijsku reakciju.
Možda u okupiranim oblastima nema para, plata, penzija i dovoljno hrane, ali zato komunalne službe rade punom parom. Čime se bave komunalci, na primer, u Lugansku? Rušenjem spomenika. Ruski mediji su javili da su 17. jula komunalne službe, po odluci gradskog veća, srušile spomenik žrtvama staljinističke represije i spomenik žrtvama Holodomora, koji su bili postavljeni na Trgu sećanja. Slični spomenici su ranije uništeni i u drugim okupiranim oblastima, poglavito u Donjecku i Mariupolju.
Normalno, sećanje je zabranjeno, a nikakvog staljinističkog terora nije nikada ni bilo, ni protiv Rusa, a kamoli protiv Ukrajinaca i drugih naroda. Nikada Staljinov režim nije pomorio glađu milione Ukrajinaca, otimajući im žito i ostale namirnice, praveći od najplodnije poljoprivredne oblasti poprište za gomilanje leševa. Silna svedočanstva o gulazima, teroru i uništenju koja su kod nas prevedena još u doba socijalizma – jednostavno više ne postoje. Tako je naredio gazda iz Kremlja, minorni KGB-špijunčić je gospodar istine u vrlom novom svetu kojem teže njegovi kretenski obožavaoci.
Ako ima preživelih, nema zločina
Uostalom, Zahar Prilepin je ubedljivo objasnio da su sve to laži zlih nacista koji su se zaverili protiv majčice Rusije, ima sve lepo na portalu “Iskra”. Pisac koji u slobodno vreme ratuje po okolnim zemljama, te dostavlja kolege umetnike i progoni svakog ko ne hvali razaranje Ukrajine, napisao je tekst u kojem se obraća ruskom čoveku. Piše dostavljač kako su zapadni demoni oklevetali Lenjina i Staljina, kako su izmislili Holodomor i ubistvo miliona žitelja SSSR-a, sve su to smislili nacisti i neonacisti koji su uložili milijarde da unište Rusiju, od njih se ništa bolje ne može ni očekivati, ali zašto se tome priklanja i ruski čovek.
“Srušio si, zar, SSSR i sad te muči savest? Pa da bi samom sebi dokazao da si u pravu, prinuđen si da ponavljaš svu tu jeres i podlost, svu tu višespratnu laž?” – Prilepin je provalio ruske izdajnike i njihove motive za blaćenje otadžbine. I najzad pronalazi neoboriv argument koji dokazuje da nikakvog masovnog terora nije bilo, da su logori izmišljotina, baš kao i stradanja nebrojenih ljudi čije su kosti rasute diljem Sibira.
Otkrio Prilepin logiku pod stare dane, pa se prosto oduševio: “Pogibija tvojih predaka od ruku crvenih demona kuca u tvom srcu? Ali odakle se onda ti takav ovde nađe? Lep! Zdrav! Obrazovan! Koji ima tatu i mamu! Odakle? Ti? Ovde? Ako su Lenjin i Staljin pobili svu tvoju rodbinu? Da nisi pao sa neba?”
Dostavljač sa intelektualnim kapacitetom bube-rusa
Ovaj odeljak je toliko glup da to prosto boli. U odnosu na Prilepina, Ilija Čvorović je suvi genije, iako je samo izmišljeni lik. Lepo je Čvorović govorio podstanaru: “Staljin vas je ubijao, al’ vas nije ubio dovoljno”. Ta replika potire celu maloumnu Prilepinovu konstrukciju. Po logici pisca-dostavljača, Holokaust se nije dogodio, jer danas ima živih Jevreja. Da se bavi tom temom, dostavljač bi rekao: “Odakle? Ti? Ovde? Ako je Hitler pobio svu tvoju rodbinu? Da nisi pao sa neba?” Dakle, ako ima preživelih – to znači da zločina nije ni bilo.
Pa niko ne tvrdi da su čekisti pobili sve Ruse, već da su umorili milione po gulazima. Sramota je čoveka da piše ovakve truizme, kad demantuješ idiotarije neminovno moraš da pišeš kako je nebo plavo, a voda mokra, jer se našao neki idiot koji poriče očigledne stvari. I takvog tipa, dostavljača sa intelektualnim kapacitetom bube-rusa, ovdašnji kritičari su proglasili za genijalnog pisca.
Oslobađanje od postojanja
Nije Prilepinov pokušaj da razmišlja vrhunac kretenizma ruske propagande, ima u toj smešnoj smeši još luđih i ciničnijih besmislica koje domaći putinofili gutaju kao manu nebesku. Tako je RT – Balkan objavio intervju sa ruskim oficirom koji je “oslobađao Mariupolj”. Priča dotični zlikovac kako su pomagali izgladnelim civilima, kako su delili sa njima svoje zalihe, te kako su se “ljudi radovali našem dolasku i činjenici da smo uspeli da oteramo Ukrajince”.
Razumem propagandiste, treba praviti maglu i masno lagati, ali čemu ovoliko vređanje inteligencije čitalaca? Ili možda nikakve uvrede nema, jer nema šta da bude uvređeno? Ruski zločinci su bukvalno sravnili grad sa zemljom, pretvorili ga u ruševine, postoje desetine hiljada fotografija i snimaka razorenog Mariupolja, jezivi prizori obišli su čitav svet, samo ime ovog satrtog grada postalo je sinonim za apokalipsu ruske agresije na Ukrajinu. Jeste, Rusi su oslobodili Mariupolj baš kao što su Srbi oslobodili Vukovar.
Čak ni ovo ruganje žrtvama i poslednjim ostacima pameti nije najsumanutiji uradak kremaljske propagande. Velika je konkurencija, propagandisti daju sve od sebe, prosto se takmiče u gluparenju. Na istom portalu može se pronaći i vest kako je “oslobođeno još jedno mesto u Donjeckoj Narodnoj Republici” – selo Urožajnoje. Tekst je ilustrovan fotografijom na kojem se očigledno ne nalazi pomenuto selo, već deo nekog grada koji su ruske trupe upravo “oslobodile”. A na slici – zgrade pretvorene u ruševine, razvaljeni zidovi, gomile šuta, zemlja izrovana granatama, pustoš i apokalipsa.
Tako izgleda gradska četvrt nakon “oslobađanja”. I to sami propagandisti objavljuju, da svi vide kako se gradovi oslobađaju do temelja. Oslobađaju ih od stanovnika, od života, postojanja, gradske infrastrukture, ulica, puteva, stambenih zgrada, kuća, ustanova kulture, verskih objekata, od svega postojećeg.
Večne muke
Na istom portalu, RT – Balkan, objavljena je i vest da je “ruska vojska oslobodila višespratnice u Volčansku”. Uz vest je objavljena fotografija na kojoj se vide nižespratnice u Volčansku: razvaljene, izgorele zgrade i kuće, devastirani krovovi, kosturi stambenih jedinica, zgrade iz kojih se vije dim, oko njih sivilo i pustoš. U odnosu na “oslobođeni” Volčansk, Danteov pakao izgleda kao letovalište.
Ređaju se tako uvrede zdravog razuma koje se predstavljaju kao specifična ruska istina, bezočne laži i falsifikati se isporučuju necenjenom publikumu, bez ikakve maske, bez minimuma truda da te lagarije deluju iole uverljivo. Kad gutače kremaljske propagande suočiš sa elementarnim, zdravom razumu očevidnim činjenicama, to se pokaže kao uzaludan posao. Nema tu pomoći, oni će uvek naći neki sumanuti izgovor da nastave da veruju u neodbranjivo i neistinito. Žudnja za samoobmanom je jača od svake činjenice, a mržnja na istinu je sila koju ne treba potcenjivati.
Moglo bi se takvo suludo ponašanje analizirati, mogli bi se tražiti motivi, moglo bi se objašnjavati, ali nema potrebe, ne moramo detaljno poznavati baš sve nijanse zla. To su odrasli ljudi koji su napravili sopstveni izbor, pri čistoj svesti. A pošto su svi oni listom pravoslavci, poklonici tradicionalnih vrednosti, religiozne osobe, hrišćani – sledi da su sami sebe osudili na večne muke. Tolika zadrtost, tako silno istrajavanje u grehu, u kršenju Božjih zapovesti može da odvede samo na jedno mesto, tamo gde će se čuti samo plač i škrgut zuba.