Služeći se poznatom literarnom tehnikom pronađenog rukopisa, grupa istraživača protivprirodnog i natprirodnog otkrila je nekoliko četničkih apokrifa koji su decenijama čamili u memljivoj dubini revizionističke svesti. Na svetlo dana izašli su četnički spisi raznolikog karaktera, pod naslovima „Crvena kuga“, „Kako prepoznati komuniste“ i „Veliko spremanje“.
„Crvena kuga“, apokrif iz domena četničke epidemiologije, čiji je autor dr Čengele, lični lekar čiča Draže, izlaže mere za zaštitu stanovništva od opake pošasti komunističkog virusa. „Kako prepoznati komuniste“ je delo iz teološke oblasti, pripada žanru četničkog egzorcizma. Njegova svetost patrijarh Egzorcije izložio je detaljna uputstva za isterivanje komunističkog demona iz zdravog nacionalnog bića, uz malu pomoć osveštane kame. „Veliko spremanje“ je Dražina depeša komandantima četničkih odreda u kojoj naširoko razvija doktrinu četničke ekologije, dajući konkretna uputstva za četničko čišćenje nepoćudnih elemenata koji prljaju čistotu narodne duše.
Otkriveni rukopisi, čija je autentičnost više nego sumnjiva, značajno će doprineti razvoju domaće nauke, poglavito disciplinama kao što su kamalogija, kokardologija, teorija patriotske kolaboracije i studije odroda.
1. Crvena kuga
(Dr Čengele, epidemiolog, ekspertiza)
Komunizam je neizlečiva bolest, virus koji dolazi sa istoka. Prvo napada mozak srpom i čekićem, probije zaštitnu membranu, zakači se za moždanu ovojnicu, učauri se u dubini lobanje, odakle se brzo širi moždanim vijugama. Deluje kao neuronska bomba, uvlači se u citoplazmu, ilegalno se prebacuje u jédra dok sve sive ćelije ne postanu crvene. U mozgu organizuje Centralni komitet, formira Crvene brigade, u partijskim ćelijama hapsi sinapse, brzo osvaja srce, dušu i ostale unutrašnje organe, i preuzima kontrolu nad čitavim organizmom.
Osoba obolela od komunizma ispoljava čudnovato ponašanje, pokazuje znake bolesti i izmenjenog mentalnog stanja. Prezire našu svetu materu crkvu, agituje protiv Boga Krvnika na sedmom srpskom nebu i njegovih nameštenika na zemlji. Propoveda da valja bez kralja, buni se protiv osveštanog poretka, vernog odraza nebeske hijerarhije na čijem vrhu stoji monarh, Božji izaslanik okružen svitom dvorana i bogatuna, oficirskim korom/anđeoskim horom – dok po dnu gamižu niža bića pala u greh siromaštva.
Govori nepovezano, trtlja besmislice, truća o podeli nacije na klase, klasnom borbom razara jedinstvo narodnog tela, jer deluje deklasirano među prvoklasnim Srbima. Oseća mučninu u trbuhu kad vidi uboge seoske čatrlje, sklepane radničke barake, decu za strugom i plugom, selo koje hrče u tami već vekovima dok psi zavijaju na usamljenog putnika.
Komunizam podseća na besnilo. Inficirani baca penu od reči, kletve i psovke na stari svet i fantazmagorije o novom svetu koji će sagraditi ruke zaraženih. Oči su mu staklaste, zagledane u samo njemu vidljivu budućnost, propagandni film projektovan na unutrašnju stranu očnih kapaka. Ne vidi ni kamu pred nosom. Možeš da urlaš na njega do sutra. Uzalud. Uši su mu zaglušile gromke radničke stope, auditivne halucinacije koje odjekuju dalekim ulicama Utopije. Često se ni smrti ne boji, jer mu je um pomućen pletisankama pomahnitale uobrazilje, sekularnim predstavama Hristovog raspeća, prizorima mučeništva za jeretičku veru.
Komunizam pogađa sve uzraste, od bebe do babe, od malca do starca, od sedam do sedamdeset sedam godina. Niko nije bezbedan. Crvena kuga zahvata sve slojeve stanovništva, mada je najprisutnija u radničkim predgrađima zbog prljavštine i bednih uslova života, i na univerzitetima, među studentarijom. Studenti lako dolaze u dodir sa sumnjivom literaturom koja spada u glavne izvore zaraze, ali ni gazde nisu imune na virus komunistus, usled osećanja krivice ili urođenih samoubilačkih sklonosti.
Obolele od komunizma treba staviti u karantin, izolovati ih iza bodljikave žice, zajedno sa pacijentima koje su zahvatili srodni virusi: jevrejstvo, pederastija, ciganizam, antifašizam – iz razgranate familije Odrodviridae. Moramo razdvojiti zdrave od bolesnih. Kao što jedan truo džak može da upropasti čitavu jabuku, tako i mala horda crvenih pošasnika može da zarazi ceo narod.
Ponekad nema vremena za izolaciju, mora se delovati na licu mesta da se zaraza ne bi proširila na nevinu čeljad. Tad stupa na scenu specijalna epidemiološka ekipa za dezinfekciju, dezinsekciju i dekomunizaciju, predvođena iskusnim primarijusom doktorom Dražom Mihailovićem, specijalistom ubilačke medicine rada koji oslobađa.
2. Kako prepoznati komuniste
(Njegova svetost patrijarh Egzorcije: Malleus maleficarum / Kameus komunistarum)
Komunizam je demonska sila. Demoni nemaju telo, oni su čisti duhovi, anđeli koji su se sapleli o sopstvenu gordost i pali kao proštac. Demonima su potrebna tela da bi delovali u fizičkom svetu. Komunizam lako preskače plot, ruši zaštitnu ogradu duše, useljava se u plót, preuzima kontrolu nad životnim funkcijama. Slama volju, zavodi srce, pomračuje um. Koristi ljude za svoje dušegubne ciljeve.
Komunizam deluje kroz grehovne pomisli o ravnopravnosti, slobodi i socijalnoj pravdi. Pomisao je kalauz koji otvara vrata uma da bi se nezvani gost uselio u kuću. Komunizam je neprijatelj čovekovog spasenja, lopov koji će doći pod okriljem noći i ukrasti vam kartu za raj u jednom pravcu iz sefa u kojem čuvate dušu i ostale dragocenosti. Komunizam je prelest, obmana uma. Pred očima stvara crvenu izmaglicu, dimnu zavesu satkanu od nade u bolji svet. Okupator ljudske duše koju nagovara da se bori protiv tobožnjeg nemačkog okupatora.
Komunizam je korporativno biće u kojem u simbiozi žive Azazel, Abraksas, Belijal, Belzebub, Levijatan, Baal, Asmodej, Astarot, Amon, Mamon, Moloh, Behemot i brojni sitni demoni: Tito, Moša, Koča, Peko, Ivo Lola, Kardelj, raspop Zečević… Đavolovi čauši, lakeji i ordonansi. Ime mu je legija, Komunistička legija Jugoslavije.
Komunisti prebivaju među nama kao ubačeni elementi pomešani sa čestitim srpskim domaćinima i još čestitijim srpskim domaćicama, kao otrov rastvoren u čistoj pijaćoj vodi. Vešto prerušeni, obučeni u meso i kožu, na prvi pogled neiskusnog oka izgledaju potpuno isto kao mi. Imaju oči, ruke, organe, udove, čula, naklonosti, strasti; hrane se istim jelima, ranjava ih isto oružje; podložni su istim bolestima, isceljuju ih isti lekovi; zimi im je hladno, a leti vrućina. Ako ih golicamo, smeju se. Ako ih ubodemo, krvare. Ako ih zakoljemo, umiru. To je naša jedina šansa u borbi protiv crvene nemani.
Komunisti najviše vole da se kriju u kolevkama, prerušeni u gugutavu odojčad, ili se zavuku u postelju i oponašaju bolešljivog starca, baku koja unucima čita bajke pred spavanje, ili običnog studenta filozofije, šlosera, opančara, švalju, pralju, medicinsku sestru, ratara koji okopava kukuruz. Deluju sasvim normalno dok im ne pomeneš Hitlera, Veliki Nemački Rajh ili zastavnika Nove Srbije u Novoj Evropi. Demon se u njima razgoropadi, izobliči im lica mržnjom, iz iskrivljenih usta bljuju hulu na Boga i Firera. Odmah se vidi da su đavoimani, besomučni nesrećnici posednuti bjesovima, imuni na Božju reč. Nema tu leka.
Nije lako zaklati čoveka, brata u čijem se licu možemo ogledati, ali mi ne tamanimo ljude, nego demone u ljudskom obličju. Komunista više nije čovek, već sasud nečiste sile. Spolja deluje kao ljudsko biće, ali to je samo vatrostalna ambalaža: unutra bukti pakleni oganj. Kama je jedino efikasno oruđe za isterivanje zlih duhova, osvećeno sečivo u ritualu egzorcizma. Ne budite gadljivi, jer ne ratujemo protiv krvi i tela, nego protiv poglavarstva i vlasti i gospodara tame ovoga sveta, protiv duhova zlobe u podnebesju.
Najteže je zaklati prvi put. Posle sve ide kao podmazano – krvlju. Čovek je biće koje se na sve navikava, to je njegova najbolja definicija. Četnici su sveti ratnici, krstaši u pohodu protiv komunističkog Antihrista i njegovih lažnih proroka Marksa i Engelsa koji se već roštiljaju na večnoj vatri. Neka isterivanje đavola počne uterivanjem kame u grudi i vrat, dok ne istrebimo demonski nakot, dok kokarda ne urniše petokraku, makar i u produžecima.
3. Veliko spremanje
(Čičina depeša komandantima četničkih odreda)
Očistite Srbiju od smeća! Sprem'te se, sprem'te za veliko spremanje Velike Srbije koja se privremeno skupila kao beskvasno testo, ali će narasti od kvasca Ravne Gore. Očistite Srbiju od otpadaka, od otpalih od kralja i otadžbine, od-do, bez izuzetaka. Paraziti na narodnom telu sisaju krv iz organizma majčice Srbije, grickaju ocila kao miševi; vaške pripijene za obe orlove glave.
Ljudi se dele na otpad i pripad. Pripadu pripadaju zemlja, kuća i okućnica, domaćica-čistunica i sitna dečica. Otpad nema pravo na ličnu svojinu. Neko vreme može da poseduje goli otpadnički život dok komunalni nacionalni radnici ne odluče drugačije.
Komunisti zagađuju našu zemlju, kontaminiraju okupacionu zonu oslobođenim teritorijama, truju narod lažipričama o novoj čistoti koja će biti dostupna svima. Ispuštaju otrovne gasove u glave neotporne na tuđinske hemikalije. Komunisti su toksični otpad koji se mora ukloniti svim sredstvima za čišćenje.
Štrokoholičari i šporkomani umacupani prljavštinom sopstvenog uma, ovisnici o duhovnim smetlištima i đubrištima, opijeni kalom marksizma, ufiksani blatom lenjinizma, belosvetski talog sa dna internacionalne kace, najobičniji izmet, izmetnuti izmećari. Zakopajte govna u septičke jame ili ih pustite da otplove kanalizacijom do najcrnjeg Crnog mora, pa neka tamo grade komunizam sa algama, sasama, planktonima i morskim zvezdama petokrakama.
Očistite Srbiju od smeća, od nečistoće, gliba i gnusobe, od crvenog otpada stranog porekla. Prljavština se u telo uvek unosi spolja kroz polupropustljivu membranu duše kojoj je pažnja malo popustila. Očistite Srbiju od prljavaca i poganaca, od prividno živih crkotina. Bacite ih na divlju deponiju istorije.
Uklonite crno ispod noktiju, nokte i zanoktice, prste i šake, udove i vratove, stopala i trupove. Nečist je zahvatila narodni organizam kao gangrena. Natrule organe treba odseći sterilisanom kamom. Bolje je da pogine nekoliko hiljada gamadi nego da čitav nacion bude bačen u pakao.
Komunizam ostavlja tvrdokorne mrlje na duši. Odstranite fleke nožem za odmašćivanje Duša može da se dezinfikuje tek kad se potpuno odvoji od tela. Zemni ostaci odlaze na recikliranje sečivima oštrim poput misli, a duša se riba izbeljivačem dok se ne uklone i najbleđe nijanse rumenila, dok naše belo ne postane zaista belo.
Crveni spadaju u biorazgradivi otpad. Smrt ih preinačuje u prirodno đubrivo, tamnu organsku materiju koja oplođuje černozem. Iz brazda će izniknuti cveće zla za daleko neko pokolenje domaćih hortijevaca i kulturaca.
Očistite Srbiju! Da bismo živeli u zdravoj životnoj sredini sve mora da bude očišćeno: privatne parcele i javne površine, seoska imanja i gradske ulice, šume i livade, prisoji i osoji, padine, utrine i klisurine. Partizanske domove treba počistiti kao metlom da ne ostane ni mačka pod šporetom. Sve mora da bude besprekorno čisto kao sneg na razglednicama, kao suza na obrazu od đona, kao destilisana sveta vodica, kao DNK naroda najčistijeg, kao plemeniti metal bez primesa.
Kaznene ekspedicije nisu dobro pomele za sobom, pa mi moramo da se bakćemo otpacima, ostacima ljudetine, restlovima šećerli žgadije, ekskrementima humanosti koje ćemo preraditi u humus. Naoružajte se opremom za ručno čišćenje: maljem i kamom, puškom i lugerom, bestrzajnim sunđerom, poluatomatskom četkom, samonavodećim džogerom i krpama od ljudi. Čuvajte se tokom ekološke ratne akcije. Čvrst je otpad voćka čudnovata, ne slomi ga, a čelo polomi.
Očistite Srbiju od ušmotanih musavaca, smolavih mrljavaca, balegavih umazanaca, neopranih usranaca, ulitanih šmokljavaca, nečistih slinavaca i okaljanih brljavaca u svim valerima crvene boje. Ubijajte ih gde ih udesite, ali od mesa im ne jedite i na strv njihovu da se gadite. Nacionalno svesni higijeničari moraju imati visoko razvijenu ekološku svest.
Neka iz crvenih poteče reka crvene tečnosti. Krv je najbolje sredstvo za dezinfekciju oskrnavljenog tla. Neka zemlja postane krvava ispod kore. Veliko spremanje je obred pročišćenja, lustracija koja će nas pomiriti sa nebeskim silama. Nakrvljavanje je drevni melioracijski postupak, popravlja osobine obradivog zemljišta, čini ga plodnijim i obezbeđuje dobar urod biljaka-urođenica.
Očistite Srbiju od partizanskog smeća higijenskim procesom diferencijacije: život na jednu, njihova tela na drugu stranu. Mi smo Jugoslovenski sakupljači sekundarnih sirovina u otadžbini. Kasnije ćemo ih preseliti u sekundarnu, pa u tercijarnu grobnicu i tako redom, do plus beskonačnosti, dok se crvena horda ne raspadne na komadiće i mrvice, na trošice i trunčice, na jedva vidljive čestice materije. Dok ih vreme ne usitni u bezopasnu prašinu koju ćemo udisati punim plućima.