Ništa tako efikasno ne ubija medije kao monotonija. Zato čak i najokorelija propagandistička glasila, osnovana kako bi širila kremaljske izmislice po svetu, neguju raznovrstan medijski sadržaj. Evo, recimo, RT Balkan, lokalna ispostava Putinovog oružja za specijalne operacije nekada znanog kao Russia Today, a danas pod lakonskom skraćenicom RT. Nije sve na tom portalu posvećeno ratnom huškanju, veličanju kremaljskog gazde i njegove politike, satanizaciji dekadentnog zapada, difamacijama Ukrajine i Ukrajinaca, prikazivanju agresora i ubice kao nevinašceta koje samo brani svoju zemlju na tuđem terenu i sličnim sadržajima za pretvaranje mozga u kašu.
U pauzi između dve pretnje nuklearnim ratom koji bi planetu preinačio u radioaktivnu prašinu, nađe se mesta i za savete za bolji i lakši život, za preporuke kako biti srećan, za silne članke koji bi mogle da se vode pod zajedničkim imenom “Vodič kroz život”. Jedan takav tekst nosi karakterističan naslov “Zašto je važno ne mešati se u tuđe životne odluke”, te veli ovako: “Autonomija u otkrivanju šta je za nekoga odgovarajuća odluka, narušava se i onim što se smatra ‘dobrim namerama’, kao što su to saveti prijatelja i porodice oko krucijalnih životnih odluka”. U tuđe životne izbore ima smisla mešati se samo “ako je očigledno da će neko svojim izborom nekoga povrediti ili oštetiti sebe”.
Mešanje u tuđa posla
Dakle, ako 45 miliona ljudi žele da samostalno odlučuju o svojoj sudbini, ako bi da polagano grade demokratski sistem, ako odluče da pripadaju zapadnom svetu, ako u budućnosti reše da njihova država postane članica NATO saveza, po RT Balkanu, niko ne bi smeo da se meša u njihove životne izbore, čak ni članovi porodice, a pogotovo neki čudni ljudi koji su sami sebe proglasili braćom pomenutih 45 miliona ljudi. Prava je šteta što Vladimir Putin ne čita medije koje kontroliše i finansira, ne bi mu nikad palo na pamet da napadne Ukrajinu, niti da se meša u unutrašnje stvari susednih zemalja kao što su Gruzija ili Moldavija.
Doduše, moguće da je Putin procenio kako će Ukrajinci donošenjem sopstvenih odluka “oštetiti sebe”, pa je bio prinuđen da ih posavetuje granatama i bombama da to ne čine. Svojom odlukom da su Ukrajinci a ne Rusi, da ukrajinski jezik postoji, Ukrajinci su duboko povredili nežnu dušu masovnog ubice iz Kremlja, pa je bio prinuđen da izvrši vojnu agresiju i satire sve pred sobom po Ukrajini.
U drugom tekstu, naslovljenom “Zašto ljudi koji ‘imaju sve’ ne mogu pronaći sreću”, anonimni autor piše kako “mnogi stanovnici urbanih okolina izrazito pate od depresije, anksioznosti i sličnih poremećaja”, kao i da “svakodnevno sustretanje stotina različitih lica može biti veliki izvor stresa za mnoge”. E da bi se to otuđeno urbano stanje prevazišlo, neophodno je povezati se sa “mirom i tišinom prirode”. Najbolje je odseliti se iz grada, ali ako to nije izvodljivo, ipak postoji rešenje: “provođenje više vremena van betonskih zona i traženje mira u obližnjim šumama i parkovima, može značajno pomoći”.
Eto zašto je ruska vojska sravnila sa zemljom Mariupolj i druge gradove po Ukrajini, eto zašto sprovodi strategiju spaljene zemlje, granatira stambene zgrade i ruši urbanu infrastrukturu. Ne vrše ruski vojnici taj poduhvat zarad genocida i urbicida, kako bi neko naivan pomislio, već u najboljoj nameri da pomognu Ukrajincima da se oslobode “od depresije, anksioznosti i sličnih poremećaja”. A pošto je izrazito stresno sretati mnogo lica svakog dana, ruska soldačija se pobrinula da smanji broj ljudi što je više moguće, sve zarad oslobađanja od stresa i dostizanja sreće onih koji preteknu posle napada.
Filantropska agresija
U tekstu “Zašto je dobro provoditi vreme sam sa sobom” nalazimo na ovakav savet: “Postoji više zdravih razloga zašto bi čovek trebalo da provodi vreme u samoći, pogotovo u vremenu u kome je teško naći mir i privatnost”. Vaistinu nije lako naći mir u vremenu rata. Taman što se čovek osami između svoja četiri zida, kad začuje sirenu za vazdušni napad, opet neke kolege ovih sa RT Balkana, samo uniformisane, granatiraju grad, pa je naš nesuđeni osamljivač prinuđen da skokne do metroa ili najbližeg skloništa, u gužvu i gungulu, kako bi sačuvao živu glavu od ruskih usrećitelja. Dobri su saveti stručnih RT lica, samo nisu baš laki za sprovođenje u delo.
U istom tekstu RT anonimus savetuje “Vežbanje nezavisnosti”, pa kaže: “Odlazak na drugačije mesto, bilo da je novi grad ili zemlja, sigurno će mnogo pomoći u unapređenju snalažljivosti i samopouzdanja. Mnogi ljudi strahuju od odvajanja iz ‘sigurnog’, što je razumljivo, ali u isto vreme može da spreči nezaboravna i dragocena iskustva”. Da, da, ruska agresiju omogućila je milionima Ukrajinaca, uglavnom ženama i deci, da odu na drugačija mesta, da upoznaju nove gradove i zemlje.
Kakvi su humanitarci ti kremaljski stratezi, ništa im nije teško samo kako bi žiteljima Ukrajine pomogli da unaprede snalažljivost i samopouzdanje. Takva filantropija se zaista retko viđa u današnjem svetu, ogrezlom u sebičluk, egoizam i goli materijalizam. Pošto je ljudima teško da se odvoje od sigurnog okruženja, ruska vojska je učinila sve što je u njenoj moći da ukrajinsku sredinu učini nesigurnom i opasnom po život.
Posmatranje okoline
Draga RT Saveta nastavlja sa uputstvima za bolji život: “Posmatranje okoline tokom analiziranja težih ili neprijatnih misli može olakšati proces i pomaže u treniranju mentalne snage”. Teške i neprijatne misli imaju običaj da se uvuku u glavu ljudskom biću kad se nalazi pod agresijom. Patnja zbog pogibije bližnjih, zabrinutost nad sutrašnjim danom i sopstvenom sudbinom, strepnja od vazdušnih napada, strah od smrti – takve misli i emocije, teške i neprijatne, umeju da ophrvaju ljude koji su se našli na udaru razbojničke, zločinačke bande.
Srećom, civilni ogranak kremaljske mašinerije, odsek mediji, ima rešenje za ovakve probleme koje su sami izazvali: posmatranje okoline. Izađeš na ulicu, sedneš na klupu, ako je neka preživela svakodnevno bombardovanje i granatiranje, i gledaš oko sebe, nastojeći da se umiriš i treniraš mentalnu snagu.
Gledaš i vidiš: potpuno ili delimično srušene zgrade; izvaljene prozorske okvire; prozorska stakla razbijena na paramparčad leže na ulici; gomile šuta, iskasapljene drvenarije, odlomljenih cigala, otpalog maltera, sve to pomešano u kašu; dim koji se u daljini izvija iz zapaljenih kuća; komađe crvenih crepova rasuto svuda po pločniku; kuhinjske elemente u stanu preko puta, vidljive jer je granata odvalila ceo spoljni zid; nagorele komade nameštaja; zidove izrešetane gelerima; humke nad improvizovanim grobovima pored puta u kojima su sahranjeni pobijeni civili; razdruzgane dečje igračke u blatu; metalnu konstrukciju koja se izvija iz razvaljenog zida susedne zgrade; obezglavljeni spomenik; polomljene grane i batrljke stabala u parku; nagorele karoserije automobila; parče neba u rupi na zidu; ruševine, ruševine, ruševine…
Zaista divan metod za prevazilaženje mučnih misli. Ruski filantropi ne žale truda i municije da omoguće širokim slojevima ukrajinskog stanovništva priliku za pronalaženje mira i privatnosti, za osamljivanje i meditaciju.
Strah i drhtanje
RT Saveta se pored saveta za lepši, ispunjeniji život bavi i svakodnevnim mukama i nevoljama koje spopadaju smrtnike, na primer bizarnim fobijama i strahovima. Svakakve se strave tu nabrajaju: četofobija – strah od kose, omfalofobija – strah od pupka, lakanofobija – strah od povrća, ksantofobija – strah od žute boje, globofobija – strah od balona, pa čak i hipopotomonstroskuedalofobija – strah od dugačkih reči. Razne je bezrazložne strahove pobrojala kremaljska Saveta, samo vidno nedostaje strepnja nad kojom se ruski propagandisti najviše iščuđavaju – rusofobija.
Posve im je neshvatljivo kako neko razuman može da se boji Rusa, Rusije, ruskog tenka, haubice, kalašnjikova, puške, granate, metka. Zaista je u pitanju neobjašnjiv fenomen koji ni Marti Misterija, Šerlok Holms i dr Edvard Ficdžerald ne bi umeli da razreše, čak ni kad bi udružili mentalne i analitičke snage. Sediš u kući u nekom ukrajinskom gradu i strahuješ da će doleteti ruska granata i rastaviti te sa životom – kakva čudna, bezrazložna fobija.
Ima inokosnih osoba koje strahuju da će ih ruski vojnici zarobiti, silovati, mučiti, ubiti i zakopati u masovnu grobnicu. Ima i onih koji se pribojavaju deportovanja u daleke sibirske krajeve. Ima i nekih koji strepe da će ih ruska soldateska ostaviti bez struje i grejanja, pa se boje da će umreti od smrzavanja. Ima i onih što dobiju napad panike čim vide ruske vojnike. Zaista čudan neki svet, to ruski propagandisti i ruska javnost, temeljno obrađena kremaljskim medijima, naprosto ne razumeju. Strah žrtve od dželata oni u svojim glavama knjiže kao rusofobiju.
Za sve koji pate od besmislenih strahova RT Saveta ima rešenje: živite stoički, posmatrajte okolinu, osamljujte se, idite u prirodu, uživajte u miru i tišini, provodite vreme u šumi, izbegavajte stres, meditirajte. I čekajte da ruski anđeo smrti dođe po vas. Što bi rekla pesnikinja: Sreća je lepa samo dok se ruska granata čeka, dok od sebe samo nagoveštaj da.