Na udarnim stranicama štampe redovno čitamo o orijaškim uspesima srpskih vlasti, o neviđenim ekonomskim i graditeljskim poduhvatima, o Srbiji koja je sve jača i moćnija, kako i priliči velikom srpskom narodu.
Na istim stranicama proteklih decenija mogli smo da pročitamo nebrojene pohvale naciji serbskoj, utrkivali su se razni uglednici da nas obaveste kako smo nebeski narod, narod najstariji, državotvoran narod, nacija koju krasi uzvišena duhovnost (za razliku od bezbožnih zapadnjaka koji sve gledaju kroz dolar i evro), nacija sa neverovatnim kulturnim nasleđem oličenim prevashodno u srednjovekovnim crkvama i manastirima.
Niko nema što Srbin imade
Ubeđuju nas da smo nešto posebno, vredniji od drugih, Srbija, Srbija über alles, iznad svih i svega na svetu. Bombarduju nas izjavama slavnih sportista tipa “Nijedna nacija nema ovo što mi imamo”, što je parafraza popularnog stiha “Niko nema što Srbin imade”. Krasi nas visoka moralna svest, jer smo naslednici kosovskog zaveta, tako kažu naši doktori nauka, akademici, pesnici, živi klasici, najumniji od svim umnika i posednika umlja i veleumlja. “Oblikovalo nas je Jevanđelje Hristovo, reč i zapovest Božija, i Hristovo učenje. Jevanđeljem smo gradili i izgradili svoj način života, i svoj sistem vrednosti”, propoveda prvi čovek Srpske pravoslavne crkve, njegova svetost patrijarh Porfirije.
Svašta se može pročitati u domaćim medijima, na primer kako se “mi Srbi razlikujemo od svih naroda na svetu po tome što su našu državu stvarali svetitelji Božiji”, ali se mogu pronaći i drugi dokazi naše izuzetnosti i nadmoći nad drugima. Tako jedan veliki Srbin veli: “Nekada se ustajalo na pomen muda Srbinovih, klicalo im se, vukla ih je Srbenda za sobom”. Nije čovek neki marginalac, svojevremeno je bio kolumnista ugledne “Politike”, njegove opservacije treba prihvatiti sa dužnom ozbiljnošću.
Saznali smo da Srbi muškog pola moraju bolovati od elefantijazisa, po tome se prepoznaju pravi rodoljubi i nadljudi, valjda po ugledu na Darmolatova. Što bi rekao jedan tabloid u udarnoj vesti: “Srbi su Božji narod”. Ili, rečima najpopularnijeg Srbina na planeti: “Mislim da ljudi moraju shvatiti da smo mi stvarno Bogom dan narod. Ne kažemo bez veze da smo nebeski narod, stvarno jesmo”.
Iza nebeskih kulisa
Pravoslavna duhovnost, kulturna tradicija, genijalni pojedinci, vrhunski sportisti, visoka moralna svest, tradicionalni sistem vrednosti, jevanđelska etika i milion sličnih stvari su dovoljan dokaz naše čistote, uzvišenosti i nadmoćnosti. Tako nam govore mediji već desetinama godina, što je postalo široko prihvaćeno u još širim narodnim masama po društvenim mrežama. Dobro, neka im bude.
Međutim, iste novine koje objavljuju ovakva svetla otkrovenja o narodu nebeskom imaju i neke druge rubrike. Što reče jedan junak Ernesta Sabata u romanu “O junacima i grobovima”: “Naslađivao sam se čitajući dve stvari koje su me oduvek očaravale: male oglase i policijsku hroniku. To su bile jedine stvari koje sam čitao od svoje dvadesete godine, jer jedino one osvetljavaju ljudsku prirodu i velike metafizičke probleme”.
Za oglase su se u međuvremenu specijalizovala posebna izdanja, ali zato je crna hronika prosto procvetala. Na prvim stranama čitamo panegirike duhovnosti, tradiciji i kulturi, a samo nekoliko stranica dalje čekaju nas sasvim drugačije vesti o nebeskom narodu. Da zavirimo malo iza nebeskih kulisa, da pogledamo stvarnost sa naličja.
Crna hronika
Sredovečna žena ubila bivšeg muža na spavanju u Vlaškom Dolu, pa sa ćerkom i sinom sakrila leš. Usmrtila ga je hicem iz pištolja, pa je isekla telo i uz pomoć dece ga bacila u šumu udaljenu 60 kilometara od sela. Ubijeni muškarac želeo je da iz kuće izbaci bivšu ženu i decu, a osumnjičena ga je zbog toga ubila na spavanju.
Petoricu mladića iz Trstenika policija je uhapsila zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo. Sumnja se da su nakon svađe i tuče sa četrdesetjednogodišnjakom ispred jednog ugostiteljskog objekta u mestu Rudno kod Kraljeva, ušli s njim u automobil marke „folksvagen“ i dok je upravljao vozilom, zadali mu više udaraca po glavi i telu. Jedan mladić ga je potom više puta posekao nožem, nakon čega je četrdesetjednogodišnjak vozilom sleteo s puta. Sumnja se da su dvojica mladića, inače braća, nastavili da udaraju muškarca koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta. Petorica osumnjičenih terete se da su, kako bi prikrili izvršenje krivičnog dela, telo ubijenog čoveka stavili u takav položaj da izgleda kao da je nastradao u saobraćajnoj nezgodi.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Beogradu, uhapsili su I.I. (1989), i B.V. (1997) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, dok su M.J. (1972), K.B. (1978) i Š.M. (1982) uhapšeni zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga.
Vozač saniteta Hitne pomoći S. P. (48) iz Raške uhapšen je preksinoć nakon što ga je policija presrela na magistralnom putu Novi Pazar – Raška, gde mu je nakon detaljnog pretresa vozila u kutiji pronađeno 3,4 kilograma marihuane.
Policija u Bogatiću je uhapsila M. M. (47) iz Crne Bare kada ga je zatekla u zasadu marihuane koju je uzgajao. “Zasad od sedam stabljika marihuane je otkriven u šumi na periferiji sela, u blizini reke Drine, a M. M. je uhapšen dok ih je zalivao. On je u šumi napravio sistem za navodnjavanje pa su biljke dobro izrasle uprkos visokim temperaturama ovog leta” – naveo je izvor. Više od 10 kilograma sirove marihuane je zaplenjeno, a M. M. je sa krivičnom prijavom zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga priveden u Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu.
Na Vojno-medicinsku akademiju javio se muškarac O.Š. (57) koji je zadobio ubodnu ranu u nozi ispred jedne picerije na Banovom brdu. U pitanju su lake povrede. Samo nekoliko minuta ranije supruga je privatnim kolima dovezla M.J. (32) koji je takođe izjavio da je povređen oštrim predmetom ispred istog objekta. Prema prvim informacijama, ispred poznate picerije došlo je do svađe i tuče više lica.
Devojka V.M. (29) koja je ubila svoju babu D.M. (69) u selu nadomak Požarevca, po odluci Apelacionog suda osuđena je na osam i po godina robije. Ona je pijana nakon svađe zarila nož od 20 centimetara babi u stomak i nanela joj dve ubodne rane. Nesrećna žena umrla je u bolnici nakon četiri dana, a policiji i tužilaštvu nije želela da kaže ko ju je ubo. Time je želela da zaštiti svoju unuku.
U centru Kuzmina muškarac ubo ženu u grudi, bio s njom u emotivnoj vezi. Napadač u bekstvu.
Uhapšen mladić (19), sumnja se da je nožem jurio tinejdžera, pa ga posekao. Meštani Železnika sve gledali.
Kraljevačka policija uhapsila je M. V. (45) koji je upao u kladionicu, pretio radnici i odneo pazar.
Vozač trole na liniji 40, K.D. (40) povređen je na okretnici trolejbusa u Čingrijinoj ulici na Zvezdari, kada ga je napao vozač motora Đ.M. (31) nakon svađe u toku vožnje. Vozač je prijavio da je, nakon konflikta u saobraćaju, motociklista kacigom gađao staklo na vozilu koje je puklo i povredilo šofera. Skoro u isto vreme motociklista je prijavio da mu je vozač trole pretio nožem. Ekipa Hitne pomoći je vozaču trole konstatovala lake povrede. Kod njega je pronađen nož. On je tvrdio da motociklisti nije pretio. Protiv vozača trole podneta prekršajna prijava, dok je protiv motocikliste podneta krivična prijava u redovnom postupku zbog nasilničkog ponašanja.
Pripadnik LGBTQ populacije M.M. (24) pretučen je u autobusu na Novom Beogradu i zadobio je lake telesne povrede. M.M. je prišla grupa od četvorice muškaraca i zatražili od njega da skine bedž što je on odbio. Događaj je prijavljen tužilaštvu, a policiji je naloženo da utvrdi identitet lica i sve druge tragove i dokaze.
Pijan 17 puta izbo ženu koju je prethodno tukao 9 sati: Počelo novo suđenje Radanu koji je pre dve godine ubio Slavicu u Žarkovu.
Policija u Obrenovcu, u saradnji sa Osnovnim javnim tužilaštvom u Obrenovcu, uhapsila je u subotu Z.K. (42) zbog sumnje da je počinio krivično delo nasilje u porodici. On se sumnjiči da je napao ćerku (17), nakon verbalne rasprave, stiskao je rukama u predelu vrata i davio. Osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati.
U Novom Sadu dogodio se novi slučaj vožnje u suprotnoj traci u kojoj su povređena dva lica. U saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na kružnom toku kod Ulice Kornelija Stankovića i Bulevara Evrope povređena su dva muškarca.
Mladiću (23) iz sela Lipovac kod Ražnja, nakon salsušanja u Višem javnom tužilaštvu u Nišu i Višem sudu u Nišu, određen je pritvor zbog sumnje da je dve godine seksualno zlostavljao ćerku rođenog brata koja ima devet godina. Tužilaštvo je protiv njega pokrenulo istragu zbog sumnje da je počinio krivično delo obljuba sa detetom. On se tereti da je u svojoj kući i u kući svog brata po intimnim delovima tela dodirivao i ljubio devojčicu. Kako je naveo izvor iz istrage, jezivo seksualno zlostavljanje je otkriveno nakon što je devojčica ispričala ocu šta joj radi stric.
Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Šidu uhapsili su B. B. (39), zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivična dela razbojništvo i krađu. Sumnja se da je on pretio nožem radnici u uslužnoj radnji na području Šida i oteo joj dnevni pazar. Prethodno je, kako se sumnja, iz kase u jednoj prodavnici u okolini grada, ukrao veću sumu novca i pobegao.
U Višem sudu u Beogradu juče je održano suđenje osumnjičenom Damjanu G. (20) koji je kako se sumnja 23. februara prošle godine nožem pet puta izbo Aleksandra Tatalovića (21), a zatim pobegao. Napadač je bio obučen u crnu garderobu, na licu je nosio masku sa likom Gavrila Principa. Ubijeni Aleksandar je bio u vezi sa Damjanovom bivšom devojkom.
Spoj nespojivog
Svi pobrojani događaji odigrali su se prošle nedelje, u ciglo tri radna dana. I to nisu sve vesti iz crne hronike, ovo je mali izbor, i to iz samo jednog medija. A ni mediji ne objavljuju baš sve prekršaje i ogrešenja o zakon, tako da nije reč o kompletnom pregledu nezakonitih delatnosti u našoj zemlji. Prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, 2021. godine podnete su 80.632 krivične prijave protiv punoletnih lica i 2.513 krivičnih prijava protiv maloletnika. Prekršajne prijave nisu ušle u statistiku, njihov broj je svakako višestruko veći.
U crnoj hronici vesti se smenjuju kao na traci: teško ubistvo, femicid, porodično nasilje, dilovanje droge, razbojništvo, krađa, pretnja, pljačka, pedofilija, silovanje, zločin iz mržnje, nasilništva svih vrsta. Dobro, svuda ima kriminala, ništa čudno, jedino je zanimljivo kako čitalac spaja one vesti sa treće strane o Srbima kao izabranom narodu kog krasi pravoslavna duhovnost koju niko drugi na svetu nema sa vestima koje čita posle samo nekoliko strana, u kojima sve vrvi od lopova, ubica, razbojnika, nasilnika, silovatelja, pedofila, muževa koji premlaćuju žene, ostavljene dece, pretučenih ljudi, pijanih vozača koji se zakucavaju u koga stignu i sličnih, odveć ovozemaljskih pojava.
Mračni rascep
Usvoji čovek jevanđelski sistem vrednosti, a onda upadne u prvu kladionicu, izvadi nožekanju, zapreti radnici da će je zaklati i ukrade pazar. Napajaš se na izvorima duhovnosti, a onda odeš da diluješ kokain i heroin, sa verom u Boga, za kralja i otadžbinu. Osećaš se kao pripadnik bogomdanog naroda, pa usput prikolješ nekog ko ti nije simpatičan ili ti je stao na senku ili nije učinio ništa, nego se našao na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, u blizini člana nebeskog naroda.
Da bi slika mračnog rascepa postala kompletnija valja napomenuti da mnoga krivična dela nikada ne bivaju prijavljena, pogotovo kad je u pitanju nasilje u porodici. Statistike kažu da je svaka treća žena pretrpela neki oblik nasilja, fizičkog ili psihičkog. Izgleda da se veliki Srbi muškog pola svete sopstvenim ženama za oteto Kosovo, bombardovanje Srbije, izgubljene ratove i propalu ideju proširenja teritorije na tuđ račun.
Zvanična ideološka propaganda i realnost nemaju mnogo dodirnih tačaka, razišli su se i svako ide svojim putem. No dobro, nije taj raskol naša specijalnost, svetlo lice i mračno naličje u nekom obliku postoje i kod drugih, nenebeskih, neizabranih naroda. Što reče onaj Sabatov junak: “Odvratni, golemi slivnici Buenos Ajresa! O, jezivi donji svete, o, postojbino smeća! Zamišljao sam kako tamo gore, po raskošnim salonima, šetaju zanosne i prefinjene žene, zamišljao sam besprekorne i uglađene direktore banaka, učiteljice kako đacima govore da ne smeju da ispisuju ružne reči po zidovima, zamišljao bele uštirkane mantile, večernje haljine od tila i muslina, poetske reči koje se kazuju voljenoj ženi, dirljive govore o građanskim vrlinama.
A dotle, ovde dole, u ogavnoj i sramnoj bujici, teku izmešane menstruacije romantičnih dragana, izmeti lepršavih devojaka u muslinskim haljinama, prezervativi koje su upotrebili uglađeni direktori, fetusi ubijeni prilikom nebrojenih abortusa, otpaci iz miliona kuća i restorana, beskonačno, neizmerno Đubre Buenos Ajresa. I sve je to teklo tajnim kanalima prema Ništavilu, kao da Oni Odozgo žele da zaborave, kao da se trude da se ogluše o ovu stranu svoje istine. Kao da su junaci s naličja, poput mene, osuđeni na taj đavolski i prokleti posao da obelodane tu stranu stvarnosti”.