Otac Dule bio je šef stanice u Mesićima, za Mesiće je bio Emerik Blum, pomagao sirotinju, urgirao da se zaposle jadni ljudi. Majku su zvali šefovica. U zgradi stanice birtus je radio dvadeset i četiri sata. Otac je u kafani roksao šljivu, jednu noć je zaglavio. Mati ga je trebala. S prozora stana bacila je iz saksije kamenčić u staklo kafane, utihnuo je žagor. Slijedio je drugi kamenčić, svjetlo se ugasilo, poslije trećeg kamenčića tipovi su izlazili iz kafane skrivali se po vagonima teretnog voza. Dule je zadihan ušao u kuću, izustio: “Biće belaja, neko nekog izaziva.” U istočnoj Bosni čakija radi žešće od dragstora, očev strah nije bio bezrazložan.
Fenomen nekulturne kulture me ne zanima, fokusiran sam na palentu s jogurtom, fokusiran sam na kvalitetno spavanje poslije ručka.
Od kada znam za sebe tjeram šegu sa sobom. Zajebancija je moja ideologija, jedini moj smisao. Pokušavam biti ležeran, u konstelaciji džukaca to ide jako teško. Vrlo sam nezgodan kada me neko šalta šupljom pričom.
Piljara na Markalama pitam gdje se mogu kupiti brokule. Sljedeće pitanje je bilo: “Šta je to pojam u filozofiji?” Odgovor je bio krezav smijeh.
Želim biti lud, po meni ludilo na nivou kreativnosti je benefit, suho zlato.
Jedina moja nekretnina je krevet u ustanovi, u ludnici. Papire sam sredio kod notara. Smrzla mi se duša od zemaljske ljepote. Ne praktikujem zen, vidim da sam kompatibilan s ludošću par excellence.
U busu su face s ruksacima, kartonskim kutijama, pokušavam da se probijem do izlaznih vrata. Očigledno krkani nemaju milosti.
Bjeẓ̌im iz kuće, ne mogu da slušam grozni rekvijem zidova. Često ga popušim u kafani, naprosto to je life.
Pišem stihozbirku posvećenu tegli kornišona. Odista, stoprocentna antipoezija. Hvatam lauf, cure stihovi, ne sumnjam u ispis. Ako ne vjeruješ u sebe, u ono što radiš, ubij se. Nemoj zajebavati, obična si slina od čovjeka, veći beskičmenjak od amebe.
Krenuo sam na brijanje glave, poslije ulašten pravac riblji fast food na porciju papalina. Firaunki s kartonom u ruci dao sam marku i trideset da je štipnem za sisu. Svezala mi se šuha, na falševe, poremećene žene nalijećem. Najveći sam tragičar na svijetu. Ja vas molim da ne plačete zbog mog udesa.
Živim strahotu od života, opcija mi prija, drži me budnim.
Vrlo često se desi da u poznanstvu s nepoznatom ženom koja me napaljuje fasujem kafu razjebušu prije nego što je išta počelo. Odvratno smiješno.
XXL sam mozak. Sigurno postoji čovjek pametniji od mene, nažalost, nisam ga sreo. Ložim se na haos, slavim haos. Anarhista sam, zreo za robije. Poludim od sterilnih priča, finoće ljudi prljavih duše, ne bih sa njima živio u istom soliteru. Hoću li se ja ikada priženiti? Ko zna. Ljubavi srešćemo se na plantaži kaučuka u Boliviji. Ako se ne sretnemo ko mu jebe mater. Gade mi se tzv. normalni ljudi. Nagari, jarane!