U sumorno jutro probudio sam se loš, zreo za magnetne rezonance. Jaka grka kafa nije mi pomogla. Kući me strah zidova, klecavih koljena krenem niz ulicu, laprdam nesuvisle riječi. Zajeban fleš se dogodio kada sam ugledao prelijepu djevojku s poderanom vunenom kapom na glavi. Hodala je ulicom u gumenim čizmama s naslagama blata, farmerke su bile isflekane i zakrpljene, vjerovatno joj je u prljavoj proljetnoj jakni bilo prehladno. Htio sam da je zovnem na čaj u café da se zagrije, poslije da odemo na burek, u zadnji čas sam povukao ručnu, zakočio, nisam imao petlju da joj se obratim. Danima me grize što je nisam upoznao, konstatovao sam da sam endemska vrsta idiota. Da sam bio pri šutu, martinke bih joj kupio. Na ovoj cičoj zimi hodam samo s jednom rukavicom, drugu ne mogu da nađem u prenakrcanom plakaru.
Kucam ovu stranicu, pisaći stroj damfa na mašinsko ulje. Na stolu je pakovanje kroasana, rolna papirnih ubrusa, u loncu se krčka krompir za pire. Sve što od bogatstva imam može u fildžan stati, heklam na kauču od nervoze, čekam da me krasotica zovne na večeru. Amerikancu iz Alabame utušio sam roman za cenera, kupio majci caffetin i tri pakovanja motanih cigareta. Živim monoton dosadan penzionerski život, statista sam u niskobudžetnom falš filmu. Nisam socijalno biće. U djetinjstvu sam se igrao sam, valjao blato, rigidno šutljiv čekao pored šporeta da se osuše oprane hlače.
Školu pamtim po zlu. U petom razredu osnovne nastavnik geografije iščupao mi je zuluf bez moje krivice, sedam dana su me boljeli pršljenovi u vratu od drmanja. Locirao sam pedagoge kao monstrume, najcrnje zločince. U Gimnaziji sam bio odsutan, hiberniran, presing školskog programa me ubio. Odista me nije zanimalo razmnožavanje kišne gliste, Fočanski propisi, eksploatacija kedrovine u Kongu, poezija A.B. Šimića, Silvija S. Kranjčevića, priče Laze Lazarevića. Bio je to strahovit udar na moj jadni mozak. U trećem razredu htio sam napustiti školu, maturski ispit položio sam na guzove. Da je kojim slučajem u školski program instalirana vjeronauka, zgradu gimnazije bih zapalio. Zgrada izgleda zastrašujuće, podsjeća na centralu NKVD-a. U Kotoru na faksu probudio sam se iz mentalne smrti, 100% bio funkcionalan, konačno sam se bavio poslom koji me interesovao.
San mi je da ševim koku drota u uniformi s pendrekom i motorolom. San mi je da joj kupim ljubičasti korzet i da hoblam do besvijesti. To ne bi bio užitak, bio bi to vrisak u svitanje.
Živim u kvartu u kojem stanuje ljudski otpad, živim u Paklenoj kuhinji, kroz oberliht ulazi smrad ljudskog zla i pokvarenosti. Jedem lošu hranu, pušim krdžu za kamenoloma, živim život ko šugav pas, lična karta autsajdera. Instant juha, instant radost, instant sloboda. Dosta zajebancije. Ozbiljno se bavim besmislenim stvarima.
Frajer u busu duva u mene. Smrdi mu iz usta. (Gljivično oboljenje čeljusti.) Triger za ludilo. Izlazim iz busa da pljunem u kantu za smeće da ne bih umro. Kakva kaka od pasijeg dana. Inferno.