Skrhan od vreline otključao sam vrata kuće željan tuša i kauča. Žuto-siva anoreksična mačka kroz poluotvoren prozor ušla je u stan. Zbrisala u sobu, zavukla se negdje pod kauč. Oklagijom sam pokušavao da je istjeram ispod kauča. Čuo sam mjaukanje, pokušaj je bio totalni fijasko. Nisam imao šta da joj ostavim da jede, možda komad salame i moje tablete za pritisak. Vrelina me smorila, smorila me besana noć. S ulice su se glasali štakori. Srsi su niz kičmu prolazili. Pokušavao sam da namjestim odvaljena vrata na vitrini. Nemam u kući nikakvog alata, jebo kuću bez čekića i sode bikarbone.
Da se plaća ljenčarenje davno bih se obogatio, ne bih krizirao za pivo i cigare. Spremam se za trijumfalni bijeg iz Sarajeva, odlazak na rezidenciju za književnike. Volio bih da dobacim do Splita, da čilam u kafani, gledam lijepe sinjorine na ulici. U vrijeme studija Split mi je ležao u vrijeme beharanja. U ljeto mi je bio fuj, zaudarao je na fekalije. Živio sam u getu, pravio društvo najcrnjoj sirotinji.
Spucao me dert i kahar, slomio ko grisini. Svaka kost me boli. Nemam snage da slušam teoretičare koji pokušavaju moju tezu da obore suhom teorijom. Možda trebam da im bacim indeks na sto da mi upišu ocjenu. Prezirem licemjere i ljudske gadove ko Nikola Tesla svoj falus.
Poslije jutarnje kafanske šihte pošao sam do brijačnice na brijanje. Pozdravio finu ženu s makazama u ruci. Pogledala je u teku, rekla da sam čist. Na stolici je sjedio tip velike glave, autentična faca sa svinjokolja. Skontao sam da je talijanski musliman, pričao je rogobatnom ekavicom. Gnjavio frizerku upitom gdje je dermatolog da se riješi kraste na vratu. Vozio je ljigavu šuplju, nabacivao malter na truli zid. Hvastao se da je vrhunski biznismen, usput natuknuo da mu je Evropa domaći teren. Tretman se otegao, trnulo je dupe na mekanoj stolici. Poslije sat lickanja išlo je pranje kose. Kicoš s buvlje pijace. U finišu frizerka je špricala njegovu frizuru lakom za kosu. Odahnuo sam kada se frajko trznuo za šlajpek. Ostavio je jadan tringelt, s mukom veliku guzicu provukao kroz vrata. Poslije brijanja skrenuo sam do bankomata po cvaju za cigarete, ulicom su gazile face iz podzemnog svijeta. Nisam imao ideju kuda da krenem.
Uspio sam da zaokružim knjigu haiku poezije s pikantnim naslovom Haiku sevdah. Teška, zajebana forma. Uživao sam u ispisivanju versa. Udario sam dibl u novi roman, ne mogu da se razvežem, čekam da se napune baterije, da ošinem priču. Talentovan mladi pisac bez iskustva, forsiranja u želji da se ostvari kao pisac bez strategije može presaugati, završiti u ludnici. U trenutku krize ni suicid nije isključen. Biti pisac, autentičan literata kojem se vjeruje je pakao i ljepota od života. Bušido.
Izgubio sam papir za ovaj tekst, Ljupka kuca, pored nje je lijep cucak, nestaško koji ne ablenduje na komande. Stud iz klima uređaja puca direktno u vrat. Fina ekipa u kafeu, lagano poetično jutro. Gotovo romantično u ovo vrijeme beznađa i pokolja svake vrste. Osjeća se miris jeseni kao diskretan parfem na lijepoj ženi.
Naprosto ne znam šta da radim, idem da skitam, možda nešto iskrsne kao što je rekao veliki Henry Miller. Tako sam željan da mi se nešto lijepo desi. Odoh da skitam. Pokušaj vrijedan hvale. Čujem cvrkut ptica. Uživam.
Nije lako ni onom ko je sretan. Auschwitz je desno, lijevo je špajz.